Дело

Дривидегована Народна Банка Кра/вавине Србије 1884 до 1909. Београд, 1904 Штампарија Љ. Давидовића. Службено издање. Ове годпне 15 марта навршпло се 25 година од дана оснивања прве п једпне емпспопе установе, Народне Банке. Тога радн пздала је банчпна управа споменпцу, у којој је изнесен њен двадссетпетогодпшњи рад. Народна Банка у нас, као емиспона установа, нпје била резултат ирпвредног развитка, као емисионе банке на западу, већ је она у један скучен неразвијен привредни живот готово убачена, октроиеана. Наш прпвреднп живот у времену оснивања Народне Банке био је у фази мењања. Сеоске нородичне установе, под утицајем новчане иривреде, која је настајала, пропадаху. Трговина је била скроз паспвна, занати у пропадању а земљорад је једва по нешто могао да одвојп за извоз. Железница наметнута Берлпнским Уговором имала је Србпју да пзложи још јаче утпцају запада. Свн су осећалп, да ће промене наступити и тежили су, да ослабе утицај запада, сматрајући да отуда, као из пандорпне кутије, нпчу сва зла. Прелаз од патријархалне ка новчаној привреди, као и свако прелазно стање, био је пун несређености и хаоса. Потребе се умножавају, појмови и погледп на свет се мењају. Развптак новчане привреде пстицао је већу важност покретног капитала за пропзводњу. II сад је кредит у очима свих поетао она полуга, којом ће се привреда моћн напред кренути п ојачатп. И држава и приватна иницијатива раде журно на организовању кредита. 0 њему се дотле бринуо пскључпво лихвар; он је био банкар и земљорадника и занатлнје и трговца. Лихварством, као врло рентабилним послом, бавило се све: почев од великог чиновника