Дело

142 Д Е Л 0 верује се то тек сваком брифтрегеру на реч и није довољно да се нешто налази у какЕом архивалном документу, па да буде историјска истина! IX ? На стр. 64—66 наводе се неки подаци који тобоже доказују да Ц. Гора није била независна. „Сви су ови подаци интересни — наставља Томић (стр. 66) —, али од свих за истакнуто питање најинтереснији је један у саслушању Вукмира“. Тај Вукмир, наиме, рекао је провидору да је неки црногорски главар Рајчев био у споразуму с неким санџак-безпма који нападају на Ц. Гору и да је сакрио од својих земљака неке њихове повластице, које ми знамо већ из других извора. Као што се види, овде нема ништа важно за питање о зависности или независности Ц. Горе. То, међутим, излази и из даљег разлагања Томићевог, јер одмах затим он из свих наведених података вади доказе да је Ц. Гора била под Турцима, па међу њих меће један са стр. 65, а Вукмира оставља сасвим на страну. За данас нека је доста. У једној од идућих свезска „Дела“, јамачно после два-три чланка, који ће осветлити друге неке научничке црте нашег „историка“, гледаћемо да се вратимо на ову ствар и да дамо још један овакав списак. Али већ сада имамо право да изведемо ова два закључка: Ј. Томнћ не сме више остати у Академији Наука и Академија Наука не сме му више без цензуре штампати радове. Ако наш научник има научничког морала, он се, то је ваљда за сваког јасно, мора захвалити на чланство Академије Српске, кад га већ она сама не може да искључи из своје средине, и ако је толико година систематски и немилостиво срамоти. Академија Наука пак није нппошто, као што се обично мисли, обавезна да штампа радове својих чланова без икаква прегледа и реферата. У њеном Пословнику нема нигде таквог параграфа. Н. Вулнћ. -K>f