Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 141 в) „с једне стране што се њим потврђује писање Боличино о Вују Рајчеву, да је био старешина у Црној Гори, и да су га као таквог сматрали и Турци и Млечпћи“ (стр. 67). V понавољање: (стр. 62) „Црногорци (се) овом приликом нису могли користити повластицама добивеним од султана, по којима су били ослобођени обавезе да Турцима помажу у ратовању ван Црне Горе и т. д.“ (стр. 64) „додајући да, према повластицама добивеним од султана, нити могу примати нити им може доћи какав старешина султанов, који неби дошао с Порте снарочнтим наређењем“. (стр. 67) „повластице, којима је султан допустио Црногорцима да нити што год плаћају нити међу се пуштају ма ког санџак-бега, којн не би био послан с Порте с нарочитим наређењем, као што их, опет на основу тих повластица, нико није могао наморати да ратују и Турцима помажу ван своје земље“. VI рђаво цитирање: У тексту који упућује на прим. 123 има по нешто што се не налази у тој него у идућој напомени (124). VII неопа^ена цонтради^ција : У прим. 123 стоји да су Црногорци дали Турцима откупа 1000 талира, а у 124 прим. 1500 талира. Томић каже у тексту само 1500. Њему није до истине, он мисли да крптику у историји може заменити самовоља и ћеф. VIII несигурно: У саслушању некаквог Вукмира Томић подвлачи исказ да је Вује Рајчев сакрио од Црногораца неке повластице. Јамачно зато што су те речи по његовом нахођењу важне. Тај псказ, даље, и према оном како о њему говори стр. 67 он прима као истинит. Али Академик нема нимало право да тај податак сматра као истинит. Да је он иоле критичан, нашао би бар једну реч којом би нам дао на знање да је ствар несигурна. Исто тако ставио би под сумњу и други исказ тога Вукмира: да је Рајчев био у извесном договору са скадарским санџак-бегом. Та не