Дело

460 Д Е Л 0 год. у Француску, Италију, Енглеску па чак и у Шведску, а 1908 год., поред опих држава, увозила је из Србије меса и А.-Угарска, за време трајања новозакључног трговинског уговора од 1908 год. Најјачи потрошач масти и јаја у 1908 као и ранпје била је Немачка. — 1907 год. јачи извоз масти био је и у Швајцарску. Масла, сира (кашкаваља) готово једино извознмо (стварно) у Турску. За ироизводе шумарства: Аустро-Угарска на Турска, Бугарска (обе ове земље транзито) и Немачка. Код ових производа главну улогу имају: нросто отесано дрво за даљу прераду, дуге за бурад и дрво за гориво. За млинарске нроизводе (брашно): Турска (стварни потрошач иа Грчка. За ниво: једини је потрошач Турска (Цариград, Солун, Скопље). За кудељу и лан (ужарију): Турска, Аустро-Угарска и Бугарска. За руде (пирит и гвожђе): Аустро-Угарска, Италија, Немачка, Фрапцуска, Белгија итд. (Ближе податке о спецнјалној извозној трговини за 1909 год., немамо, јер „Статистика Спољне Трговпне" за ту годину — није још сређена пи публикована). * # & Сад би, после овнх разматрања наше извозне трговине, требало статистички прегледати и стање пашпх привредних односа у земљи; требало би показати, са статистиком у руци, развој нашег аграрства, паше индустрије, занатства и националпог у опште, у времену неуговориога режима. — Али, на жалост апсолутно никаквих статистичких података о овоме немамо, јер „Статистички Годишњак“ још од 1906 год. ппје угледао света! Ну ппак, мислимо, да је већи развој наших привреднх односа у земљп био тако очевидан, да можемо и без статистичких података, на основу свакодневних опажања, констатовати благодетап утицај енергичнијег иривредног рада, пробуђеног неуговорним стањем са А.-Угарском за ово 3—4 године. Доста је само унозорити па оно, готово неприродно ницање фабрнка, и то не рачунајући ту фабрике а la фабрике амрела, шешира, трикотаже итд., које немају природпих услова за опстанак (и које се само с обзпром на велику потрошњу њихових производа