Дело

Б Е Л Е Ш К Е 477 Он сматра да је грађење ове железнице потпуно неостварљиво. Томе највише сметају теренске прплике, јер је земљиште брдовито, тако да су потребни и сувише тешки радови п огромне суме. Он налази да нпко, па нп Русија, неће жртвоватп за љубав Србије толике суме, особито стога што има мало изгледа да ће ова железница бити продуктивна. Исто толпке тешкоће долазе и од сампх Арбанаса, који неће допустити да кроз њихове крајеве прође железница. Стога је — вели Сигерац — неоправдано оно узбуђење које је у Бечу изазвала вест о пројекту јадранске железнице. Раз.личности. Научни и књижевни прилози у о в огодишњим средњешколским извештајима. — Има десстпву година како је п код нас заведен обичај да се у штампаним годишњим извзштајчма о гимназијама п осталим средњим и стручним школама штампају п понеки књижевни или научни радови средњешколскпх наставнпка. Ово је неоспорно леп обпчај п добро је штојеуведен. Тиме је створена једна впше могућност да се научна литература обогати већим бројем научних прилога. Код нас су средњешколски наставници пре десетину година, а и данас су у приличној мери, били значајна чпњеница у унапређивању поједпнпх научних грана Треба само прегледати 20 књига „Наставника“. органа Професорскога Друштва, па да се човек уверп колико тамо има чланака, реферата п бележака, што све доказује да су средњешколски наставннцп озбиљно и савесно пратили развитак наука које у школи предају. Тако исто врло је велики број прилога и у другпм књижевним и стручним часописпма и повременпм издањима. Има их доста у „Отаџбини", „Ј1етопису“ Матице Српске, „Гласнику“ Ученог Друштва, „Делу“, „Срп. Књиж. Гласнику", „Босанској Вплп“, „Бранкову Колу“ иудругима; затпм у издањпма Срп. Краљев. Академије Науке, Задужбине Ил. М. Коларца, у „Годпшњици“ Николе Чупића, „Братству“, органу Друштва Св. Саве птд. Дакле било је, а има и данас, могућности да се и у школским извештајима 'ави по који ваљан научни рад, нарочито стога што овде нема оне цензуре какве пма на другпм местима. II доиста било је случајева да се у овим школскпм пзвештајима јави понеки озбиљан састав. У овпм извештајпма је нарочито погодео место за објављпвање популарно написаних чланака, који ће учевпке упознаватп са корисним знањем и интереснпм новинама у поједпппм наукама. Било је пзвештаја који су доносили и оваке чланке. Истпна било је доста чланака који су таквих да би боље било да нису штампани. Ово нарочито вредп за многе светосавске говоре у којпма, сем пзвештаченпх, монотонпх п сувише општпх ораторских фраза, ничега другога нема. Такве ствари допста не треба штампати. Лепо је п корисно испричати какав догађај из српске пли опште историје пли историје српске књижевности; израдити лако и разумљиво којидео из граматпке и спнтаксе српског, или ког другог језика, који сеу школиучи; описатп какву биљку, животињу или минерал; лепо пспрпчати што пз географије; описати какву физичку појаву, птд. Овакп озбиљни чланци, не знамо управо зашто, много су ређи него споменуте беседе. II ове године има десетину извештаја којп имају прилога, али су то махом беседе, више или мање празне и монотоне. Ми ћемо на овоме месту само ирибележитп те прилоге. У извештају П р в е београдске гим-