Дело

116 Д Е Л 0 вором, ценећи његово мишљење и знајући у исто време унапред да они појимају једно друго. — Ја то потпуно разумем, — одговори Љовин. — На школу и у опште на сличне установе не може се уложити срце, и ја мислим да баш због тога ове филантропске установе дају увек тако мало резултата. Она поћута, затим се осмехну: — Да, да, — потврди она. — Ја никад нисам могла. Је n’ai pas le coeur assez large, да би могла заволети цело уточиште са рђавим девојчицама. Cela ne m’a jamais reussi. Толико има женских, које су од тога створиле себи position sociale. И у толико пре сада, — рече она с тужним, поверљивим изразом, обраћајући се по спољашности брату, али очевидно само Љовину. — И сада, кад мије тако потребно какво било занимање, ја не могу. — И, одједном намрштивши се (Љовин појми да се она мрштила на саму себе, за то што говори о себи) она промени разговор. —• Ја знам о вама, — рече она Љовину, — да сте рђав грађанин и бранила сам вас како сам умела. — Како сте ме бранили? — Према нападима. Уосталом, је ли по вољи чај? — Она се диже и узе у руку књигу у кожном повезу. — Дајте ми, Ана Аркадијевна, — рече Воркујев, показујући на књигу. — То има вредности. — 0 не, то је све онако незавршено. — Ја сам му казао, — обрати се Степан Аркадијевич сестри, показујући на Љовина. — Није требало. Моје писање је нешто налик на оне котаричице и резбарије, које ми је обично продавала Лизи Мерцалова из казамата. Она је уирављала затворима, — обрати с^ она Љовину. — И ови несрећници иоказивали су чудеса од стрпљења. II Љовин спазијош једну нову црту у овој жени, која му се тако необично допаде. Осим ума, грацпје, лепоте, у њој беше истинитост. Она није хтела да крије од њега сву тежпну свога положаја. Рекавши то, она уздахну, и њено лице одједном доби строг израз, као да се скамени. С таквнм изразом лица она беше још лепша него нре; али тај израз беше нов; он беше ван оног круга израза, који сија срећом и рађа срећу, а које је уметник схватио био на портрету. Љовин погледа још једанпут у портрет и њену фигуру кад се она, узевши брата за руку, уиути