Дело

138 Д Е Л 0 а пројекти његови обухватаху врло велику област, он не могаше то одмах да саобрази и, скидајући pince-nez, рече: — Без сумње, ја му могу рећи; али зашто ти управо желиш да заузмеш то место? — Плата је добра, до девет хиљада, а моја средства... — Девет хиљада, — понови Алексије Алексзндрович и натмури се. Велика цифра ове плате потсетп га, да је с те стране намераван аделатност Степана Аркадијевича била противна главном смислу његових пројеката, који су увек нагињали штедњи. — Ја налазим, а и наипсао сам о томе реферат, да и наше огромне нлате јесу знаци лажне економске asscette — нашег управљања. — Па како ти хоћеш? — рече Степан Аркадијевич. Рецимо, директор банке прима десет хиљада — та он заслужује то. Или, инжињер прнма двадесет хиљада. Како хоћеш, то је жив посао! — Ја мислим да је плата плаћање за робу, а она мора подлежати закону тражње и понуде. Ако одређивање плате одступа од тога закона, као на пример, кад видим да излазе из института два инжињера са подједнаким знањем и способностима, па један прима четрдесет хиљада, а други се задовољава и двема хиљадама; или, да за директоре банака постављају са огромном платом правнпке и хусаре, који немају никакве особпне специјалне спреме, — ја тада закључуЈем, да се плата не одређује по закону тражње и понуде већ по пристрасности. И ту постоји злоупотреба, значајна само по себи, која се штетно одазива на државним пословима. Ја мислим... Степан Аркадијевич похита да прекине зета. — Да, али имај у виду да се отвара пова несумњиво корисна устапова. Како хоћеш, то је жив посао! Особито им је <?Гало до тога, да се посао радн ноштено, — рече Степан Аркадијевич с нагласком. Али московски смисао поштеног беше непојмљив за Алексија Александровича. — Поштење је само негативно својство, — рече он. — Али ти ћеш ми ипак учинити велику услугу, — рече Степан Аркадијевпч, — ако кажеш коју реч Поморскоме. Онако узгред.. . — Па то зависи, чини ми се, више од Болгаринова, — рече Алексије Александрович.