Дело

АНА КАРЕЊИНА 139 — Болгаринов са своје стране потпуно пристаје, — рече Степан Аркадијевич, црвенећи. Степан Аркадијевич црвенио је при помену Болгаринова, и та визита остави у њему непријатну успомену. Степан Аркадијевич поуздано је знао да је посао, коме он хтео да служи, био нов, жив и частан посао; али му јутрос, кад га Болгарпнов очевидно навалице принуди да чека два сата са осталим молиоцима у чекаоници, одједном поста незгодно. Да ли му беше незгодно то, што je он, потомак Рурика, кнез Облонски, чекао два часа у чекаонпцп чнвутиновој или то, што први пут у животу није следовао нримеру предака, служећи влади и држави, већ излажаше на ново поприште, тек њему беше врло незгодно. У току ова два сата чекања код Болгаринова Степан Аркадијевич, весело шетајући по чекаоници, гладећи бакенбарте, ступајући у разговор с другпм молиоцима и смишљајући каламбур, који ће рећи о томе како је чекао код чивутина, брижљиво је крио од других па чак и од самог себе своје осећаје. Алп му за све то време беше незгодно и досадно, и сам не знађаше због чега. Да ли због тога, што ништа није могло да буде од каламбура: „имао сам носла код чивутина и чекао сам44,1 или због нечега другог. Кад гаје најзад Болгаринов са изванредном учтивошћу примио, очевидно триумфујући над његовим унижењем, и готово итказао му, Стеиан Аркадијевич похита да то што пре заборави. И сад, сетивши се само поцрвене. XVIII — Још имам једну ствар, а ти знаш коју. Тиче се Ане, рече Степан Аркадијевич, поћутавши мало и стресавши са себе овај непријатан утисак. Чим Облонски изговори име Анино, лице Алексија Александровича потпуно се пзмени: место пређашње живахности оно изрази малаксалост н мртвило. — Шта управо ви хоћете од мене? — обрћући се на фотељи и закопчавајући свој pince-nez, рече он. — Одлуку, какву било одлуку, Алексије Александровичу. Ја ти се обраћам сад („не као увређеноме мужу“, хтеде рећи 1 У оригиналу играречп: „Бнло д^ло до жида, и и дожида-лсн“. Жидв-чивутин; дожидалБсн-чекати.