Дело

146 Д Е Л 0 тички суд о овом раду такође ми је тешко да дам, пошто нисам ни довољно упознат са спорним питањима, нити сам у осталом вољан да се мешам у једну недовршену полемику. Јер најзад, на онако сјајну реплику сваки би други иротивник ућутао, али д р Владан Ђорђевић можда неће бити нстог мишљења п зато је најбоље сачекати, шта ће он да из.јави. Трећа студија, која је вајвећа, јер заузима скоро две трећине целе књиге, мене је пајвише интересовала, пошто има за предмет једно питање из државног права и полнтике, које је у Србији и у теорпји дискутовано, а једно кратко време н у пракси бнло огледано. То је питање о дводомном систему. Студија г. Јовановића је, рекосмо, врло опсежна. У првом делу њеном посматрано је питање о Горњем Дому без обзира на Србију и српске прилике. У II делу изложена је историја тог питања у Србији и дат је најзад одговор, да ли нама треба парламенат са два или са једним домом. У првом делу изнега је у почетку кратка историја установе Горњег Дома у Енглеској и Француској. У Енглеској је Горњи Дом постао историским путем без икаквог претходног резоновања, да ли је то једна установа, која омогућава правилније функционисање државног организма, и зато је историја нитања о Горњем Дому уЕнглеској мање поучна, но што је то случај са Француском, где је Горњи Дом, без обзира на икакве традиције, усвојен зато, што се нашло, да је то једна рацнонална установа, која је свакој модерној држави неопходно нотребна. По угледу на Француску усвојен је затим Горњи Дом код свих западнпх европских држава. Изузетак чине само балканске државе као и неке америчке републике. Овде је поштовани писац пзоставио Немачку Царевпну, која има једнодомни систем, док поједине немачке савезне државице, на које је г. Јовановић вероватно мислио, имају два дома. У Немачкој Царевини постоји истина једно тело, које нма учешћа у законодавној власти, а тоје савезно веће (Bundesrat), али то није никакав Горњи Дом, већ представник извршних власти иојединих савезних држава. Док у обичним или простим државама законодавнп предлози долазе или од владе, као органа шефа извршне власти, или од парламента, дотле у савезној немачкој држави законски предлози нолазе или од савезног већа, као представника влада свих савезних држава, или од парламента. Чим се парламенат