Дело

152 Д Е Л 0 мом, пошто код вас партијске страсти имају већу интензивност, него у цивнлизованим државама. Партијски морал се култивира више него што је потребно, тако да се често пута и сами државни интереси жртвују партијским интересима. Г. Јовановић верује, да ће се у току времена партијске страсти, утицајем културе, ублажити, али док то не буде, треба власт скупштине ограничити тиме, што ће се установити и Горњи Дом као тело, које неће битп заражено тим партијским духом. Шта да се каже на овај други разлог у корист Горњег Дома? Претпоставке од којих полази поштовани писац су у главном, и на жалост, тачне. Па ипак ми се чини дани Горњи Дом не би ту много помогао. Горњи Дом, као самостално и јако тело, тешко да ће моћи функционисати добро у земљи, где се ауторитет врло мало поштује и где су партијске борбе тако огорчене. Замислимо само случај сукоба између Горњег и Доњег Дома! Тешко да би у Србији и један од предложених начина био погодан да те сукобе отклони или на миран начин изравна. У таквим случајевима би владалац био принуђен да узме активног учешћа у решавању сукоба, а колико је то у Србији опасно, познато је свима озбиљним политичарима. По мом мишљењу треба пустити, да се политичке странке у Скупштини и једино у Скупштини разрачунавају, н своје сиорове да не износе пред друго неко тело, па макар од тога и страдали по неки пут државни интереси. Ту је терен за борбу. Питање о личном режиму скинуто је с дневног реда доношењем слободоумног Устава од 1903 године, а питање о свемоћи радикалне скупштине решено је у негативном смислу оснивањем самосталне радикалне странке. Самостална радикална странка постала је важан политички чиHimati;, и ако она ни по интелектуалним особинама људи, који су је водпли, пи по томе, шта је за време своје владе 1905—1906 године урадила, не заслужује тај углед и ту снагу. Али ујавном животу нема увек логике. Па ипак они који су оснивање сам. радикалне странке и њепо брзо ширење сматрали као производ незрелог политичког живота у Србији — а то сам мишљење и ја делио — изгледа да су се преварили у судбини те странке. У место краха, та ће странка, мимо сваког очекивања имати да нзврши једну врло важну улогу у политичком животу Србије. Наиме она ће бити та, која ће сломити евентуалну свемоћ скупштинску и услед поделе снага натерати сваку