Дело

Б Е Л Е Ш К Е 157 20 православних цркава у Требпњу, трудећи се да каже што се зна о њиховој прошлости на основу исторпских докумената и народнога предања. Ппсац је ове податке купио марљиво п његовом ће се књигом свакојако моћи корисно послужити п нсторпк као п етнограф. Dr. Данило Љ. Катић: Власинска тресава и њезина прошлост, фитогеографска и палеоботаничка студија, оштампана је пз Споменика Академпје Наука, стр. 13—49, п пропраћена једном фотогеографском картом Власинске тресове, једним попречнпм профилом кроз две најважнпје тресавске формације п једном таблпцом слика од најкарактерпстичнпјпх фосилних биљака. Рад је подељен у три одељка. У првоме се оцртава садашње стање тресаве нарочито васпоред, састав и еколошке прилике њезинпх биљнпх формација; у другоме се претреса пптање о месту Власинске тресаве у класификаццјп тресава, а у трећем, најинтересантнијем, разматра се на основу материјала, добивеног бушењима и са усека река, прошлост тресавина, Поред многих флористичких новпна, новпх података парочито за хидрографију тресаве и поред открпћа у старпјем тресаву неколиких фосилнпх биљака, којих впше нигде нема на Балканском Полуострву, овај рад има још п ове општије закључке: 1. супротно ранијпм гледиштпма пзносп се, да ова тресава нпје впсока, већ само један нарочити облик равнотресавски и да и сада као и раније нису биле повољне прплике на Власинп за развиће впсоке тресаве, и 2., садашња се тресава није развила непосредно из старијега, плпћег језера (uo пишчеву прорицању са највећом дубпном око 6—8 м., место данашње највеће дубине од 4—6 м ), већ је због климских колебања, која су оставила јасне трагове у тресетскпм слојевима, имала осцилацпја у развићу, достигавшп прво ступањ прелазне тресаве, да се после тога врати у садашње стање. Глас Српске Краљ. Академије. — Изашао је из штампе 81. Глас. У њему су печатани овп радови: Живог дилувијалног Еордејског језера, од Ј. Цвијића; Власпна, биљногеограф. студија од д-ра Н. Кошанина ; Тотална растворљивост хромпхидрата у амонијаку од д-ра Мил 3, Јовпчића и 0 развпћу in vitro п дегенеризацији Crithidia melophagia од д-ра Ж. Ђорђевића. Немогући да у једној краткој белешци изнесемо детаљније садржину свих ових тако разнороднпх радова, постараћемо се да у наредним свескама донесемо исцрпнпје реферате бар о неким од њих. 1^№.ивдевмост. Милосав Јелић: Наши дани и Нанине приче. — Милосав Јелић је један од нашпх прпповедача којп се скоро појавио на књпжевнем пољу. Његове кратке, али спмпатпчне прпповетке читали смо у подлиску „Политике" п уверени смо да је био доста велики број читалаца који их је са уживањем прочитао. Сад је он те своје прпче скуппо n оштампао у две збирке под насловом „Нашн дади“ и „Нанине прпче“. У збирци „Наши данп“ (Београд, 1910. Нова штампарија „Давидовић". У м. 8°, стр. 204. Цева 2 дин.) штампане су ове Јелпћеве приче: „Сабља рђа, нане...“, „Мара“, „Под јелом, под зеленом.„Иза тамних гора“, „На Дрини, на стражи“. У збирци „Нанине приче“ (Београд, 1910. Нова штампарија „Давидовпћ“. У м. 8°, стр. 84. Цена 1 дин.) штам-