Дело

174 Д Е Л 0 пература необично велики, и температуре су разне у две суседне тачке система, 2 постаје f ^S. Ово последње није још оно што се зове ентропија. Једна се количина топлоте Q може на бескрајно много начина поделити на број молекила n. Може бити Qi на Ti, Q2 на Т2, Q3 на Тз. Коефицијенти и т. д. представљају бројеве молекила m, 112 и т. д. и иста he количпна Q бити подељена на n молекила ако су задовољени односи: Qi + Q2 -f- . + Qn = Q Qi , Qs , , Qm Г1 и Ffn + m: + • + — n T2 Tm Ако je DQ топлота која може отићи са извесног молекила у околину, или из ње доћи на молекил, ако је DQ топлота, која се ставља у покрет (une quantite de chaleur mise en jeu), услед које DQ . , . „ DQ постаЈе рад, je опет израз за масу, број молекила. Пред ваља ставити -f- или — према томе да ли топлота придолази или одилази са молекила, односно тела. Сума свих оваких израза DQ Т , или \У' je оно, што се зове ентропиЈом, и таЈ израз представља број молекила. У изразу има чланова , DQ DQ „ + тјл^ и — ако се иста количина DQ фиксира на температури Ti степена и толика се иста ослободи на Т2 степена. Ако • m m DQ DQ fDQ je Г2 >> Ti изрази ■— — саставни су делови интеграла \ 'fr представљају молекиларно увећање количине топлота DQ. Како је иоследња разлика увек позитивна, јер се и овде може m m DQ . DQ лако извести да су за Т2 >> Ti, — и + саставни делови нагомилавања молекуларне топлоте, то се увек може узети да је варијација ентропије увећање нагомилавања материј алног, у веh ање растурања (dilation) калорифичке енергије у материји. Између Q, Т и n броја молекила, који на Т степени температуре имају тоталну шаржу тонлотну Q, има једне сталне релације. Кад Q изгуби део DQ, Т и n се мењају, DQ је шаржа