Дело

ТУМАЧЕЊЕ ФИЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА (НАСТАВАК) VII На крају ове главе позабавићемо се једним новим гледиштем за тумачење ентропије, поглавито из разлога, што се ово конкретно тумачење са успехом може применити на тумачење социјалних појава. 0 конкретном тумачењу ентропије изнео је своје погледе Феликс ле Дантек у Revue Scientificpie 6. fevrier 1910. Ако са Q означимо количину топлоте на апсолутној температури Т, онда је однос 2 једнак маси (материји), односно броју n молекила загрејаних од нуле апсолутне до Т степена, 2 = Kn. где је К извесна константа. До ове се једначине долази из познатог односа између Q и Т, датог једначином Q = СМТ, где је С специфична температура, М маса загрејаног тела. Бројеви 1.831 и 1.340 као трансформациони којефпцијентп за топлоту од 500 калорија на 0° и 100°, на 273° п 373°, могу се уједначити са молекилима и резултат је: да се топлотом Q = 500 калорија може 491 молекил више загрејати на 0° но на 100 (491 = 1.831 — 1.340). До количине се топлоте може доћи из две количпне: Т и Q Qi . Q2 . Qm VQ , . У суми ~~ -ј-тј^ -f- . + = 24-p сваки члан представља број молекила, носилаца топлоте температуре Т. IIма m молекила на температури Ti, m молекила на температури Т2 и т. д. Сума тотална (ш + пг+... -ј- nm) је једнака броју свих молекила n. 212 је нов израз за мерење масе. Ако је број локалних тем-