Дело

194 Д Е Л 0 Појећ у ноћи раздражене виле, Беже, у беле заплићу се магле. Подигни црне трепавке од ћвиле. У тамном сјају пробуђених тежња, У њима спава страсти цела бура. Те плаве ноћи згаснуће ми чежња На усни твојој од нежног велура. Крај бледих звезда играју и‘нагле Појећ у ноћи раздражене виле, Беже, у беле заплићу се могле. Подигни црне трепавке од свиле И врати одсјај, што га туга узе. У мрачном оку, где су усне биле, Ја гледам пебо и звезде и сузе. Подигни црне трепавке од свиле. Једне уморне сутони. Љуби и грли! Опет једно вече Пољуба страсних и бескрајних лажи, А крв ће опет да пламти и тече, И увек исто, и све нове дражи. Сутон и магла и пурпурно вече. Ти си од снова и веселих звука, Свет један читав, сјај два тамна ока И дрхтај душе, док ме твоја рука Глади по коси. Свуд тншма дубока И ти од снова и веселих звука. Ја сном, а ти си можда .једна друга, Волим те жедно и усница моја Дршће на твојој, док обмана дуга Заноси страшћу и лепотом боја. Ја сним, а ти си можда једна друга.