Дело

У ЧАСУ САМОЋЕ Оставио сам рад, сломљен и сустб, Док мразни фпјук земљина опела Завија кроз дб, под брдом, из ждрела Нламење снега собом носећ’ густо. И у мислима тонем сам. Кб стрела Изненада ми кроз маглу и густо, Дрвље долете слика: село пусто, А на све стране песма... Брује прела... Ено, у суседовој кући, где смо често Седели, и сад скуп је једрих мома И пријатеља на које сам свикб... Ту су и моји сви, из мога дома, И сви весели и не види нико Поред долапа једно празно место... Београд. Ж. Девечерски