Дело

* * * Beh некол’ко пута од људи сам бежб И с нагоном неким тражио самоћу; Па сам онда дуго ћутао и лежб И плакао много — не знајућ шта хоћу. А после сам опет ишао међ’ људе, Слушао их дуго, осећб се лако; И старе се жеље почеле да буде Те ми било чудно: зашто сам то плакб?.. М. М. Милошевић +0*