Дело

В У к — Истинит догађај Тек зазорило, а неко поче свом снагом лупати у газдаМаринкову тешку капију. Одјекују силни ударци да све трешти засведени улазаку двориште. Залаја пас на ланцу, а преплашене коке почеше слетати са дрвета крај амбара. Први ударац у капију врло се јасно чуо и у газда-Маринковој соби. Али пошто је домаћин још спавао, до свести му није дошао као ударац у капију, већ се јави као тежак и непријатан сан. Сања као ноћу дошли хајдуци, ушли у кућу и напали га. Он полетео зиду да докопа пиштољ, али га хајдуци предухитрили и осули из пушака. Пробп га хладан, самртнички зној, те пође руком према својим изрешетаним грудима и очајнички врисну...] Пробуди се и одупре рукама о душек да се придигне.. . Лупање у капију наставило се истом жестином. Газда-Маринко у тренутку заборави и хајдуке и пушке, јер му кроз главу муњевитом брзином суну, помисао: „Несрећа!“ * Срце му, још од сна, лупа да искочи! У стомаку осети као неку хладну ледену тачку, руке му дрхте, а очи разрогачио као да ће ту негде, у соби својој, угледатп сву јаву несреће коју наслућује. Докопа чоханеЈ чакпгире и навуче их што је брже могао, п полете ка вратима. Али у том престаде и лупа у капију. Чу како велика гвоздена пречага паде на калдрму у уласку, чу и како се у огромној брави двапут окрете велики капијски кључ. Зато не полете да сам откључа, већ скочи прозору и брзо* га отвори.