Дело

0 МИПИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 209 од двадесет и четири лпца која се сва сматрају као предложене судије Државног Суда (чл. 6). Тај се број сводн на двапаест на овај начин. Оптужени министар, или ако би их више било сви заједно, искључују дванаест кандидата без давања основа искључења.1 Искључује се шест кандидата од дванаест народних посланика и шест кандидата од укупног броја апелационих и касационих судија. Ако оптужена страна ово право не би употребила, илп га не би потпуно употребила, број кандидата he свести на дванаест председник Скупштине коцком, искључујући оне за које извуче најмање бројеве (чл. 7). III Пошто је овако сатављен Државни Суд он се конституише. Он бира тајним гласањем себи председника између касационихиапелационих судија и тројицу својих чланова за иследни одбор. 0 конституисању Државног Суда председник јавља писмено министарском савету и скупштинском оптужном одбору. Лошто државне судије положе заклетву у присуству председника Скупштине и једног архијереја (чл. 10), процес иротив министра код Државног Суда почиње нодношењем скупштинске тужбе Државном Суду. Ту тужбу од стране Скупштине подноси оптужни одбор написмено, у два примерка, један за миннстра а други за Државни Суд. Закон није одредио да ли сам текст тужбе мора да прође кроз Скупштпну и да на тај начин буде једно скупштинско решење, или је довољно да га сам онтужни одбор састави. „У тужби се морају тачно означити дела на којима се она оснива, и разложити по коме је закону то кажњиво“ (чл. 11) Ово не треба разумети тако да је законодавац хтео да се министар може још ио коме закону осим по Уставу и Закону о Министарској Одговорности оптужити, тако да Државнп Суд може судити министру и за дела из осталих кривичних закона. предлог оптужбе. Закон је тако стилизован да изгледа да је законодавац мислпо да никад више од двадесет посланика не може потппсати предлог оптужбе. Према самом законском тексту, могло би се доћи до закључка да само двадесет у опште посланика може бити искључено из одређивања за судпју Државног Суда. Ако је више од двадесет предлог потписало онда бп се искључило првпх двадесет. Кад се пак узме у обзир законодавчева намера да они који сд се већ декларпрали као министрови протпвници не буду и судије, онда би било правилно узети да нико ко је потписао предлог не може битп судија Државног Суда. Извесно је само то да посланицп не треба себи улаз у Државни Суд да скраћују тиме што ће их много потписатп оптужбу. 1 Члан 19 аустриског Закона о Мпнистарској Одговорпости, loc. cit. Дело, књ. 56. 11