Дело

208 Д Е Л 0 јер решење скупштинско о стављању министра под суд не мора имати за основ само принципе кривинне одговорности већ и политичке консидерације, тако да може једног момента оптужпти министра понова да дело за које нема никаквих нових основа подозрења, али за чије поновно потрзање има политичких разлога. Ако Скупштина реши да има места оптужењу, за што је потребно да гласа две трећине присутних посланика, она о томе извештава писмено Кнеза.1 Онога дана кад се извести да је закључено да се министар оптужи, Кнез министра, ако је окривљени активан министар, разрешава прпвремепо од дужности (чл. 5). Кнез никад не може спречавати оптужење министра (чл. 24). И смењивање окривљеног министра и забрана спречавања оптужбе министра, јесу наређења без директне санкције. Пошто нема политички одговорног министарства које би одговарало у случају кад Кнез ове норме повреди, оне немају објективних гарантија, већ чисто личних. После тога, наступају припреме за суђење министру. Прво, Скупштина бира из своје средине једно лице или један одбор од три посланика који ће Скуиштину у оптужењу застунати (чл. 4). Представништво Скупштине дакле, према Скупштинском решењу, може бити састављено од једног, двојице или тројице посланика, Затим се приступа образовању Државног Суда. Државни Суд састављају судије Касацноног, судије Апелационог Суда и народни посланици. Судија у Државном Суду не може бити ниједан од двадесет посланика који су нотписали иредлог оптужбе. Одбор који је разгледао Закон о Министарској Одговорности нашао је да међу судијама Државног Суд не сме бити који од владиних постављених посланика, већ само народеи, изабрани посла** нпци и тако је и узакоњено.1 2 Од укупног броја судија Касационог и од укупног броја судија Анелационог Суда, председник Скуиштине издваја коцком на састанку скупштинском дванаест, и дванаест од укупног броја посланика без владиних и без двадесет потписника оптужбе.3 На тај начин добија се једна група 1 Аустрпски Закон о Министарској Одговорностп: „La resolution de la Chambre est porte a la connaissanoe de Г empereur an тоуеп d’une adresse". (Члан 12). Annuaire de la legislation etrangere IV-e Annee стр. 250. 2 Протоколи Народне Скупштине држане 1870, стр. 336. 3 Овде би се могло јавити питање о томе да ли би моглп бити изабрани за судије Државног Суда они посланици који су после двадесетог потписали