Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 211 је да за осуду гласа осам, а ако би судило десет потребно је седам (чл. 17). IV Осудно решење Државног Суда мора садржавати казну. Казна може бити двајака лишење звања или и неспособност за државну службу. Ако се министар осуди само на лишење звања осуђени не може више никац бити министар. За време трајања процеса министар је привремено разрешен од дужности. Кад се осуди на лишење звања, привремено разрешење претвара се у смењивање. У случају пак кад постоје отежавне околности министар се може осудити још и на губитак државне службе. Према стилизацији Закона о Министарској Одговорности изгледа да је губитак државне службе допуна казпа, тако да се у исто време министар може осудити и на лишење звања н на губитак државне службе. Министар се може осудити да изгуби државну службу или на извесно време или на свагда. Тада осуђени министар не може или за то време или за свагда добити државну службу у земљи. Интересантно је да казна лишење звања по Кривичном Законику има сасвим друга дејства него казна лишења звања по Закону о Министарској Одговорности. По § 25 Кривичног Законика онај којн се осуди на лпшење звања не може се примити у државну службу најмање за годину дана а највише за пет година. Лишен звања губи сва права и одличја скопчана с државном службом. Министар осуђен на основу Закона о Министарској Одговорности на лишење звања неснособан је само да буде министар, док му се може дати сваки други положај у државној служби; тако министар осуђен на лишење звања може постати државнпм саветником. Казна неспособност за државну службу нз Закона о Министарској Одговорности приближује се казни лишења звања из Кривичног Законика. То је казна која прекида везу између државе и министра као чиновника и доноси губитак свих права везаних за државну службу и у њој стечених. Ако би Државни Суд при изрицању ове казне нашао да је министар учинио и какав деликт одређен у Кривичном Законику који се кажњава најмање са пет година робије или заточења, назначиће у пресудп да се оптужени преда редовном суду, и послаће акта надлежном првостененом суду с налогом да са оптуженим даље по закону поступи. Овај ће суд дело дредузети и по закону пресудити (чл. 19). Овде се јавља питање, каква је улога обичних судова у 14*