Дело

212 Д Е Л 0 случају кад Државни Суд преда предмет првостепеном суду да га пресуди. Могућне су две солуције. Може се узети принцип да ниједан суд не може да досуди казну пре него утврди да је казна заиста оправдана према фактичком стању, или сц може узети прпнцип да је све утврђивање фактичких питања исцрпео Државни Суд и да се улога првостеиеног суда своди само на одређивање казне. У првом случају првостепени суд би могао доћи до сасвим других уверења него Државни Суд и наћи да дела не постоје или да је дела Државни Суд погрешно оквалификовао. У другом случају улога првостепеног суда своди се на примену казне, тако да за првостепени суд вреди као извесно утврђење дела и његова квалификација од стране Државног Суда. Изгледа да би тачније било узети први принцип као тачан и стати на гледиштедаје законодавац хтео редовне судове да одстрани у решавању фактичких питања о министарским кривицама. Првостепени суд не може решавати о томе да ли је министар крив или није, већ је то остављено политичким телима Народној Скупштини и Државном Суду. Првостепени суд полази у суђење сваке ствари са намером да дође до праве истине о кривици. У стицању мишљења о кривици првостепени суд је ограничен законским системом доказа. Народна Скупштина и Државни Суд закључују о кривици мннистровој не само с намером да утврде једно фактично стање, да реше питање да ли је министар крив или није; већ њима као политичким факторима остављено је да оцењују и целисходност осуђења једнога министра, о чему првостепени суд не може закључивати. Најзад, Државни Суд није везан у доношењу npeсуде правним прописима о доказима, већ решава да ли дела има или нема по свом убеђењу. Кад би се првостепеном суду признало право да оцењује питање да ли је министар заиста једно дело учинио, онда би свака пресуда Државног Суда, заснована на убеђењу а не на обичним доказима да је министар крив код првостепеног суда на тај начпн иала што би овај изјавио да казну не може досудити, зато што је нашао да нема дела. Према томе треба узети да је улога првостепеног суда код, осуде министара у томе да одреди казну између законског максимума и минимума. Због тога одређења између максимума и минимума и шаље Државни Суд сва акта првостепеном суду да би овај у њима нашао основе по којима ће га одредити. Једино у случају кад би Државни Суд, у заблуди о праву, по-