Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 213 слао првостепеном суду на одређеРБе казне дело које је тако оквалификовао да оно по Кривичном Законику повлачи казну мању од пет годпна робије или заточења, тада првостепени суд може примену казне да одбије, не будући принуђен да примењује ону казну за Државним Судом оквалификовано дело, коју закон за њега не одређује. На мању казпу од пет година робије или заточења првостепени суд не би могао министра осудити, јер постоји у закону усвојен принцип да не постоји међуказнаиз међу лишења звања и неспособности за државну службу и између пет година робије или заточења. Против пресуде Државног Суда нема места незадовољству или жалби (чл. 20). Било би од интереса питање да ли би се могла изјавити жалба или незадовољство на пресуду првостепеног суда 'Којом се одређује казна по налогу Државног Суда. На првомместу треба утврдити да Државни Суд и скупштински оптужни одбор не би могли иоднети жалбу или незадовољство на пресуду првостепеног суда због тога што ни један ни други по пзрицању пресуде више не могу постојати jep „Државни Суд престаје чим изрекне пресуду“ (чл. 25). Истина вели се у члану 25 да се председник Државног Суда стара о извршењу пресуде, али то не значи да би председннк био у стању да предузима акте за које је потребна воља Државног Суда и које треба Државни Суд као једно своје званично решење да састави Треба узети да министар пе би могао да се жали на пресуду првостепеног суда у свом основном делу, оном делу који садржи решење Државног Суда. Министар би могао да се жали само на онај део пресуде првостененог суда који је израз самосталног делокруга његовог, а то је одмеравање казне. Било би потпуно погрешно узети да минпстар не би могао изјавити жалбу или незадовољство против пресуде првостепеног суда, кад би се њоме осуђивао на већу казну него што прописује Кривични ■Законик за дело које је Државни Суд утврдио. Наравно да би Апелациони и Касациони Суд у једном таквом случају били ограничени пресудом Државног Суда. По свршеном суђењу акта се иредају на чување Народној Скупштини (чл. 26). V Постоје извесне чињенице које могу донрннети да државно право кажњења престане. На државно право кажњења кад је Државни Суд састављен и изабран скупштипски оптужни одбор, дакле на суђење и нслеђење, не утиче на одлагање ни закључење ни распуштање Народне Скупштипе. Чи-