Дело

0 МИНПСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 215 улогу политички моменти која се временом мењају или губе. Међутим краткоћа застарелости по Закону о Министарској Одговорности од 1870 чини илузорним скупштинско право оптужбе министара ако Владалац и Влада буду расположени да једног министра од осуде штите. Пошто се одлагањем, закључењем и распуштањем Скупштине не прекида само већ почето ислеђење, неограничено право расоуштања Скупштине, дакле и пре него се донесе решење о стављању министра под с.уд, даје Кнезу могућност да распуштајући Скупштину може увек учинити да право оптужбе застари. § 12. Грађанс^а одговормост. Грађанску одговорност по Уставу од 1869 треба као и крпвичну и политичку уже тумачити и то како ону грађанску одговорност која се јавља као последица кривичних министрових дела, тако и ону грађанску одговорност која се јавља као последица некривичних дела министрових, и као последице политичке одговорности. У члану 19 Закона о Министарској Одговорности налази се алинеја 8 која је једини правни пропис о грађанској одговорности министара. Члан 19 говори о томе каква може бити пресуда Државног Суда. После тога долази овај став (алинеја 3). „У сваком случају, ако би било места накнади штете држави или приватноме, то ће редовни судови извидети и пресудити“. Прнлпком раснрављања ствари Вукашина Петровића 1887 дискутовало се у јавности о обиму овога правног прописа. С једне стране1 узимало се да тај правни пропис има генерални смисао. Министар по том гледишту, одговара грађански обичним судовима. Обичан суд може почети грађанско суђење министру независно од Скупштине и Државног Суда, како на тужбу државне власти, тако и на тужбу оштећеног приватног лица. С друге стране1 2 наводило се да се та алинеја односи само на случај кад министар одговара грађапски у вези са кривичном одговорношћу пред Државним Судом. По том гледишту, ако кривично дело министрово повлачи собом нечији захтев на накнаду штете, онда само, у том случају, потпада министар јурисдикцији обичног суда и то тек после осудне пресуде Државног Суда. Ово 1 „Одјек", 1887, бр. 94. 2 „Видело", 1887, бр. 98.