Дело

216 Д Е Л 0 друго гледиште је тачније. На првом месту због тога што по Уставу од 1869, као што се видело, министарске одговорности треба разумети уже. Чак и приликом дискусије о Закону о Министарској Одговорности од 1891 пала су мишљења да грађанска одговорност не треба да буде сувише широка; говорило се да министар треба да одговара за накнаду штете само у случају кад долази од користољубивог дела министровог. Да поменуту алинеју треба тумачити у ужем смислу, види се из тога што она долази непосредно за алинејом у којој се говори о томе шта he бити кад Државни Суд нађе да је дело које је министар учинио кажњаво са више од пет година робије или заточења. Друга алинеја исто тако говори о случају кад Државни Суд нађе да кривично дело министрово повлачи и његову грађанску одговорност. Кад би тај став имао генерални смисао онда он не би дошао као алинеја једнога другог члана, већ би, пошто сачињава читав принцип да министри одговарају грађански као остали чиновници, сачињавао нарочити члан. Алинеју 3 треба тумачити као одредбу аналогу одредби о пронашању кривичне надлежности на првостепени суд. Кад Државни Суд нађе да је министар учинио дело које се казни по Кривичном Законику казном од најмање пет година робије или заточења, онда шаље редовном суду ствар на пресуђење; кад државни суд нађе да постоји грађанска одговорност као последица кривичног дела министровог, опет he ствар решити првостепени суд Нрема томе, министар не подлежи у грађанским парницама директној јурисдикцији првостепених судова. У основи својој грађанска одговорност министрова зависи од Државног Суда. Државни Суд суди министру само за четири одређена дела, То значи да гра^анска одговорност министра постоји само у случају кад је грађанска одговорност везана за једно од тих дела. Грађанске одговорности министара пред Главном Контролом нема. Под Уставом од 1869 Главна Контрола није као данас била устројена као независни рачунски суд. Она је билаједно административно надлештво које министре није контролисало. Исто тако нема грађанске одговорности министара према приватним лицима за штету нанесену незаконитим и немарним министровим радом. Исто тако ио Уставу од 1869 нема оне грађанске одговорности министара која се јавља као последица политичке одговорности. Те грађанске одговорности министара има кад парламент има