Дело

ДРУШТВЕНИ РАЗВИТАК И ВОЈСКА Са оваким насловом изишла је у „Ратнику“, а по томе и у засебној књизи, студија мајора г. Тодора Павловића. Студије ове врсте ретке су у војној литератури. Војнички писци, у колико нису чисти техничари, најчешће се ограђују на навођење и тумачење војничких догађаја, ако ли не на просто преиначавање и познатих и незнатних ствари. Буде ли уз то и што год психолошке или философске анализе, она је махом врло оскудна и суштином и формом тако, да не успева да подигне дело на висину ширег и трајнијег интересовања. У нашој војној литератури, у којој се такође не догађа ништа изванредно, ова студија не треба да прође неопажена, ако не због своје тачности, а оно ради области питања, у коју је она засекла. Писац је хтео, да на моралном животу војске од давнина до данас посматр? и утврди утицај друштвених еволуција. Уз то, он је хтео да пронађе и објасни праву вредност извесних материјалних облика из практичног живота војске. Да би нратио војску на једном, као утврђеном, друштвеном теЈзену, писац се ослонио на поучно-социолошки систем Б. Диркхајма. У својој „Подели Рада“ иоставио је Диркхајм овако питање: „Како то бива, да индивидуа постаје све зависнија од друштва у колико је аутономнија — plus personnel et plus solidaire?“ Налазећи да ce друштвена солидарност мења под утицајем поделе друштвеног рада као природног закона, он у томе закону тражи и једно морално правило човечанства, а у сваком случају једно основно начело друштвеног поретка. Да би могао да припише иодели рада ту пресудност за друштвене еволуције и друштвени морал, Диркхајм се помаже теоријом о друштвеној солидарности. Изпосећи, да механичка друштвена солидар-