Дело

ДРУШТВЕНИ РАЗВИТАК II ВОЈСКА 221 ност т. ј. солидарност која почива на заједничком у друштвеној свести, солидарност примитивног друштва, губи од интензивности развитком тога друштва, та he веза што солидарише његове чланове да нопушта, и индивидуа да се поступно ослобађа спутаности у погледу заједничког томе друштву. Пошто та заједничка осећања слабе, требало би некако, да се смањује и друштвени живот, међутим друштво се све већмајЈразвија; пе распада се, већ се уједињује. Та нова врста солидарности, та друга социјална веза може битп само опа, која се развија услед поделе рада у друштву, јер — утврђује он — индивидуа постаје све зависпија од друштва, у колико је већа ова подела рада. Ту нову друштвену солидарност назива Диркхајм „органском“. Механичка и органска солидарност одређују дакле два друштвена типа; у колико први опада, у толико се други развија. Како подела рада доноси собом јуридичка правила, која треба да детерминишу односе подељењених друштвених функција а пошто су та правила праћена чисто моралним правилима друштво се и поред најпотпуније поделе рада неће распасти, јер је и професионални морал исто тако императпван као и општи. Диркхајм на тај начин решава морални проблем друштва. Ослобађајући се поступно механичке солидарности, солидарности по традицијама, индивидуа улази под све јачу спагу органске солидарности, док се у исти мах л и ч н о расуђнвање ослобађа колективног и док се нови морал, онај што нам надаље треба, формира лагано у једну нову дисциплину... На врло хптан и непотпун начин ми смо оцртали главну идеју из „Поделе Рада“, коју је писац узео као подлогу својој студији. Учинили смо то стога, да би у сваком часу могли да оверимо, одговара ли оно што иисац посматра на војсци, и како он то посматра, идејама што су их развиле солидаристе, и циљу коме су им оне послужиле. Но не би ли, пре свега, било боље да се писац еманциповао од социолошких система, па се ослонио на историјска факта, тежећи да их развије и протумачи у своју сврху, без обзира на то хоће ли његови нађени резултати ићи у ногу са некојим научно-друштвеним системом, или не. Обратно радећи, писац је дошао у положај не да открива развитак моралног живота војске онако како се он манпфестовао у историји, већ просто да тражи, колико те, тако готове манифестацпје могу да се објасне извесним постављеним (често ри-