Дело

238 Д Е Л 0 војсци, која би пошла за Херцеговину и Босну, и најпосле Милоје Петровић имао је да заузме Ниш, који је после губитка Београда Турцима постао најважнијим градом у Српској Земљи и преко Миленка Стојковића да ступи у везу с Русима кад пређу преко Дунава. По овом плану створила би се једна убојна линија од Јадранског па до Црног Мора, која би неодољивом силом потискивала Турке на југ. Ну овај ратни план у колико је био добро смишљен, у толико је захтевао, да се свака војска најтачније одазове својој задаћи, иначе би се сав ратни план скрхао и ретко погодне прилике остале би неупотребљене. Војнички геније Карађорђев знао је за то, и према томе је предлагао скромнији план. На име он је тражио, да се свом силом удари на Ниш и Лесковац и то овако. Више Ниша у Црвеној Реци би се заузео кланац, где би се други Делиград могао створити, који би онемогућио, да Нишу притиче турска помоћ. А друга важна тачка би била онај дугачки кланац више Лесковца, који је дугачак десет сахата. II тамо би се могла наша војска утврдити и спречити сваки притицај турске војске. II доиста овај ратни план благовремено изведен препоручивао се тиме, што би нашу војену снагу очувао у јединству, што би Турке принудио да се они ломе о наше опкопе, а не ми о њихове, II најпосле што би гвоздена рука Карађорђева и његов велики авторитет ујемчио јединствс рада. Овај тако схватљив и у исти мах лако изводљив ратни план, на жалост, не би усвојен, већ онај први, пошто је брже и громадније успехе обећавао. И чудноват је удес хтео, да баш она војска наЈнеуспешнија буде, која је у правцу Ниша али с недовољним средствима, дејствовала...‘а Ми нећемо излагати шта је и како је било на другим странама, него ћемо се бавити причањем похода на југ. А и овај ^поход ћемо приказати у крупним цртама, да би што пре дошли до најглавнијег момента — Каменице и Чегра — што је нашем најдетаљнијем испитивању управо и циљ. Али причајући о овим догађајима ми ћемо се уздржавати, што више будемо могли, од свог личног описивања, већ ћемо пустити изворе, да они у место нас говоре. На тај начин ми само хоћемо, да казивања извора непристуиачних пшрој чита11 П. Софрић (0 стогодишњици... стр. б) према казпвању Анте Протпћа у Спом. XIV, стр. 15.