Дело

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ 237 према приликама, гледала да Србију себн подчини или да у њој свој утицај расиростре и утврди, и Русија би имала само неирилике с овакпм стањем ствари, чувајући свој утицај у Србији и бранећи њену независпост. Тако би Русија према своме плану, добивши две богате области Влашку и Молдавију, сишла на Дунав. Резултат запста огромап у економпом и политичком погледу: Русија на Црном Мору, па целом доњем току Дунава, у непосредном суседству потлачених хришћанских парода; Србија, њен политички клијент, као клин продпре у само срце Балканског полуострва. Порта је врло добро схватила значај руских захтева и бранила се необпчно упорно и ирн преговорима за мир и на бојном пољу".1 За оцену руског држања врло добро може да нам послужи писмо, које је кнез Прозоровскп писао Кара-Ђорђу 30. априла 1809. г.. Ми га због краткоће доносимо цело: ...Његово Царско Величанство будући обузет безмерним негодовањем против Отоманске Порте, мени је највише изволео наредити да охрабрим српски народ, да, кад се мирни преговори опет прекину, то да ће циљ мога труда по највпшој његовој вољи бити ослобођење Србије једном за свагда од сваке зависности од Отом. Порте и прибављање Србији права, да под покровитељством и са одобрењем његовог величанства Господара руског Императора уреди своју конституцпју (устав) по своме сопственом нахођењу“.1 2 Срби су ове године отпочели нападе на четири стране. 0 њиховим плановнма говори, према исторпјској грађи тога времена један писац овако. „И ако је свака од ових војсака имала свој специјалан задатак и свој правац кретања, ипак све те војске сачињаваху једну силу, којој је задаћа, да се Турци што вигае потисну на југ. Лука Лазаревић и Сима Марковић имађаху задатак да ослободе Босну и Херцеговину... Кара-Тоорђу је био цпљ, да се споји с браћом Црногорцима,3 и да тако нрепречп пута свакој турској 1 Др. Мих. Гавриловић: Милош Обреновић — Београд 1907 књ. 1. стр. 4—5., према књпзи Ул1аницкаго: Матер1нлв1 кђ исторш восточиаго вопроса вђ 1811—1813. г

2 Уланицкаго; Матер1ллкс... стр. XVI. 3 Сравни писмо К.-Ђорђево Петру Петровићу од 30. марта. Баталака, И. С. Устанка, 774.