Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА — НАСТАВАК VI Вера и вере Das U n s e г V a t e r ein schon Gebet Es dient und hilft in allen Nothen; Wenn einer auch Vater Unser fleht, In Gottes Namen, lass ihn beten. Goethe. У школи „општега оца поезије“ уче се и надахњавају све „пламене поете“, који су једини, по Његошу, удостојени откровења Божјих тајни. Но до овог откровења ни они не долазе ех ореге operato, но само огромним трудом. Читајте предговор „Лучи Микрокозма“, и ви ћете видети с ужасом, колико је труда стало Његоша његово пењање ка оној висини, на којој се тајне откривају. Кроз буру и шибу својих сопствених мисли, кроз мрак агностицизма, кроз „вирвар“ људских несолидних мишљења, дражен ћутљивим небесима и циничким осмејком природе, разједан скепсом и умртвљаван резигнацијом, спотичући се и посрћући, пузао се наш песник к светлости, која му се час чинила тако близу — као варљив сан — да би је руком дохватио, а час опет недостижно далеко. Читајући овај предговор човек се осећа као гледајући дављеника, кога таласи час избаце на врх, час баце у бездан, док најзад не одахне душом видећи га, где се ухватио за једну спасавајућу даску, на којој стоји: „надежда ми вољом творца блиста“.