Дело

АНА КАРЕЊИНА 277 не могу да верујем“, а међутим то нигде није речено. А речено је обратно. — Трудити се за Бога, трудом и постом спасавати душу, — с гадљивим презирењем рече грофица Лидија Ивановна, то су дивљи нојмови паших калуђера... А међутим то нигде није речено. Ово је много простпје и лакше, — додаде она, гледајућп у Облонског с оним осмејком, којим је у Двору храбрила младе дворске госпођице, збуњене новнм околностима и намештајем. — Нас је спасао Христос, који је пострадао за нас. Нас је спасла вера, — одобравајући погледом њене речи, потврди Алексије Александрович. — Vous comprenez J'anglais?1 — упита Лидија Ивановна, и добивши одобравајући одговор, устаде и поче претурати књиге на полици. — Хоћу да прочитам Safe and Нарру,1 2 или Under the \ving?3 — рече она, упнтно погледавши у Карењина. II нашавнш књигу и опет севши на место, она је отвори. — То је врло кратко. Ту је описан пут, којим се стиче вера и она срећа, виша од свега земаљскога, која уз то испуњава душу. Човек, који верује, не може бити несрећан с тога што он није сам. Али ево видећете. — Она се спреми да читу, кад опет уђе лакеј. — Борозђина? Реците, сутра у два сата. Да, — рече она, обележивши прстом оно место у књизи и са уздахом погледавши преда се замишљеним лепим очима. — Ето како дејствује истинска вера. Ви знате Сањину Мари. Знате ли за њену несрећу? — Она је изгубила јединче дете. Пала је у очајање. II шта? Онаје нашла овога пријатеља и сад благодари Богу за смрт свога јединчета. Ето, то је срећа, коју даје вера! — 0 да, то је врло... — рече Степан Аркадијевич, задовољан тиме што ће да читају, те ће му дати да се мало прибере. „Не, боље је, како изгледа, не молити је данас ни за шта“, мишљаше он, „само да се без будалаштина извучем одавде“. — Вама ће бити досадно, — рече грофица Лидија Ивановна, обраћајући се Французу, — ви не знате енглески, али то је кратко. 1 Разумете ли енглескп ? 2 Сигурно п срећно. 3 Под крилом.