Дело

АНА КАРЕЊИНА 281 љама, са целим његовим душевним и физичким складом, био једно — љубав према женскињу, и сва та љубав, према њеном осећају, морала је бити сасредсређена само на њој. Љубав се та смањила, сљедствено, по њеном расуђивању, он је морао део те љубави пренети на другог, или на другу женску — и она је постала љубоморна. Она је била љубоморна не на какву било женску, већ на смањивање његове љубави. Немајући још предмет за љубомору, она га је тражила. По најмањој алузији она је преносила своју љубомору с једног предмета на други. Час је била љубоморна на оне грубе женске, с којима је он, благодарећи својим момачким везама, тако лако могао ступитн у односе; час је била љубоморна на светске женскиње с којим се он могао срести; час је била љубоморна на уображену девојку, којом је он хтео, пошто раскине с њом, да се ожени. Ова последња љубомора највише ју је мучила, особито стога, што јој он сам неопрезно у тренутку пскрености рече, да га мати његова тако мало разуме, те је допустила себи да га саветује да се жени кнегињицом Сорокином. И у љубомори својој Ана је негодовала против њега н тражила у свему поводе за негодовање. За све, што је било тешко у њеном положају, она окривљаваше њега. Мучно стање очекивања, које је она као између неба и земље преживела у Москви, спорост и неодлучност Алексија Александровича, своју усамљеност — све је то она приписивала њему. Кад би волео, он бп разумео сву тежину њена положаја и извео би је из њега. За то, што је она живела у Москви, а не у селу, он је био крив. Он није могао да живн повучено у селу, као што је то она хтела. Њему је потребно било друштво, и он ју је поставио у овај ужасан положај, чију тежину он није хтео да појми. И тако исто он је био крив, што је она на свагда била раздвојена од сина. Шта више они ретки тренуци нежностн, који су настајали између њих, нису је могли умирпти. У његовој нежности она је сад видела ниансу спокојства и увереностп, којих није бнло пређе и који су је дражили. Беше већ сутон. Ана је сама, очекујући његов повратак с момачког ручка, на који оп оде, ходала тамо амо по његовом кабинету (соба у којој се мање чула улична лупа) и у свима подробностима поново претресаше изразе јучерашње свађе. Враћајући се све натраг од незаборављених увредљивпх речи у