Дело

280 Д Е Л 0 Степан Аркадијевич изађе да види. То је био подмлађени Петар Облонски. Он беше тако пијан, да се није могао попети уз степенице; али он нареди, спазивши Степана Аркадијевича, да га спусте на ноге и ухвативши се за њега, пође с њим у његову собу и тамо му поче причати како је провео вече и тамо заспао. Степан Аркадијевич беше клонуо духом. што се с њим ретко дешавало, и дуго није могао заспати. Све, чега се год cehao, беше му гадно, али најгадније, као нешто срамно, беше сећање на вече код грофице Лидије Ивановне. Сутра дан он доби од Алексија Александровича одлучан отказ развода Аниног, и појми да је та одлука била основана на ономе, што је јуче рекао Фравцуз у своме правом или притворном сну. XXIII Да би се штогод могло предузети у породичном животу, неопходан је или нотпун раздор међу супрузима, или љубавна слога. Кад су пак односи супруга неодређени и кад нема ни једног ни другог, никаква ствар не може бити предузета. Многе породице годинама остају на старим местима, подједнако омрзлим обома супрузима, само зато што нема ни потпуног раздора, ни слоге. И Вронскоме и Ани московски живот — по врућини и прашини, кад је сијало не пролећње него летње сунце и кад се све дрвеће на булеварима већ давно разлистало, а лишће већ покрило прашином — беше несносан; али они су, не прелазећи у Воздвиженско, као што је то давно било решено, и даље живели у додијалој им Москви, јер у последње време међу ^има није било слоге. Раздражење, које их раздвајаше, није имало никаквог спољашњег узрока, и сви покушаји објашњења не само да га нису отклањали, него су га појачавали. То је било раздражење унутарње, које је за њу имало као основ смањивање његове љубави, за њега пак — кајање за то, што је ради ње ставио себе у тежак иоложај, који она, уместо да олакша, чини још тежим. Ни једно ни друго нису исказивали узроке свога раздражења, али су сматрали једно друго за неправичне и при сваком поводу старали су се да то једно другом докажу. За њу је сав он, са свима његовим навикама, мислима, же-