Дело

АНА КАРЕЊИНА 283 жртвовала? Али ова жеља да ми нанеее бол! Не, он воли другу женску, друкче не може бити“. И видевши да је, желећи да умири себе, направила опет онај круг, којп је толико пута пролазила, и вратила се пређашњем раздражењу, она се ужасну од саме себе?“ „Зар није могућно? Зар ја не могу узети на себе?“ — рече она у себи и поче опет с почетка. Он је правичан, оп је поштен, он ме воли. Ја га волим, кроз који дан доћи ће развод. Шта још треба? Потребно је спокојство, поверење и ја ћу то узети на себе. Да, сад кад дође, рећи ћу да сам све ја била крива, ма да и нисам била крива, — и отнћи ћемо“. И да не би више мислила и одавала се раздражењу, она зазвонн и нареди да се унесу сандуци за паковање ствари у село. У десет часова дође Вронски. XXIV — Је ли било весело? — упита она са кротким изразом кривца на лицу, излазећи му у сусрет. — Као обично, — одговори он, одмах, по једном погледу у њу, појмивши да је она у једном од њених расположења. Он је већ навикао на ове прелазе, и сад му се особито радовао, јер је и сам био у најлепшем расноложењу духа. — Штавидим! Е, овоједобро! — рече он, показујући на сандуке у предсобљу. — Да, треба ићи. Излазила сам да се провозам, и то је било тако добро, да ми се прохтело у село. Та тебе ништа не задржава. — Само једно желим. Сад ћу доћи, разговараћемо, само да се пресвучем. Нареди да се донесе чај. II он пође у свој кабинет. Било је нешто увредљиво у ономе што он рече: „Е, ово је добро“, као што говоре детету, кад оно престане да се јогуни, и још више беше увредљива она противност између његовог тона самоиоуздања и њеног тона кривца; и она за тренутак осети да се у њој подиже жеља за борбом, али нрисиливши себе, она је угуши и срете Вропскога исто онако весело. Кад он изађе, она му исирича, делимице понављајући припремљене речи, свој дан и своје планове за одлазак. — На мене је наишло по готову надахнуће, — говораше она. — Зашто да чекамо овде развод? Зар није свеједно што и у селу? Ја више не могу да чекам. Нећу да се надам, нећу