Дело

304 Д Е Л О Изнели смо против Ј. Томића страшне, досада ваљда и у нашој научној књижевности нечувене, оптужбе, али смо ипак далеко од тога да смо изнели ма и у најкрупнијим потезима оно што се против њега може изнети. 0 његовом оријенталском мурдарлуку, о том како он зна нпр. немачки, о бедној њего> вој научничкој култури, логици, духу, итд., о томе ћемо тек писати. Уверени смо да ће сви наши идући чланци изазвати буру и огорчење против Академика. За данас пак хоћемо мало да разгалимо п освежимо публику, и зато ћемо се позабавнти стилом Ј. Томића. Тиме нећемо да кажемо да и идуће странице неће бити страховите за Академика. Али стил његов има у себи и комичнога елемента у највећој мери. II тако, наша ће данашња тема, истина, у целини бити веома, веома жалосна, али код иојединости нећемо се моћи уздржати од смеха, сити ћемо се исмејати. Ј. Томић је у пуном смислу те речи полуписмен. Он често не зна најобичније изразе, он не уме да искаже најпростију мисао коректно, он употребљава стране речи таман онако као нешколовани људи, он прави луде анаколуте и невероватне галиматијасе, он има правих километарских реченица, и то каквих, он — али да пустимо њега самог да говори.1 II то да га чујемо, с малим изузетком, кад нам се обраћа преко Академије, кад ваљда и сам највише води рачуна о одећи у коју ће обући своју духовну — недоношчад. Ево један малепп ннз прпмера тог фамозног стила: „у исправама о сређивању (!) међе између представника млетачке и турске власти" („Глас“ 68, стр. 8). „творци докомената“ (Ibid. стр. 9). „постигну (!) какву материјалну награду" (Ibid. стр. 9). „Зато не само што му показаше друге учесннке, него чак обележише (!) себе и своје синове" (т.ј. означише себе и своје синове за кривце) (Град Клис итд., стр. 243). тада бпо плагнјатор псто онако као нпр. онај беднп поета којп бп украо стпхове: „Чудна врева, чудна смеса, Комеша се тамо амо: Један прода, другп купп, Tpehn стојп, блене само“ птд., стпхове у којпма ваљда нема нп једна мпсао какве тражп Академпк за плагпјат. Шта впше, за Томпћа бп у овом другом случају ствар стајала још горе, него у нрвоме. Јер то бп значпло да он чак нп акспоме не уме својпм речпма да пскаже. 1 Тако мпзерно у нашој научној књпжевностп ппше још само Мплоје Васпћ, чувар Нар. Музеја, којп се п пначе као научнп раднпк може мерптп с Ј. Томпћем.