Дело

КЊИГА 56. СВЕСКА 3. Д Е Л 0 СЕПТЕМВАР, 1910. Г 0 Д И Н Е С ВЕЧЕРИ Врло много пута, сваке тпхе смене Дана и ноћи, чујем око мене, Као тихи јецај омиљене жене, Шум тамног лишћа, плаве васељене. И не знам куд се моја радост дене, Откуда туга из вечери снене, Где су слике ведрих нада разнесене Као светле искре какве сјајне пене. Неки глас из крила сваке тамне сене Допире. Мој велик страх не зна да трене, II мој дух, очију помућених, блене У шумни симбол песме развијене. И не жели да се из тога сна прене: То је песма наше младости што вене. Сима Пандуровик. «0* Дело, 56. књ. 21