Дело

ПОСЛЕ СНА — ПРИПОВЕТКА Сунце се већ спуштало заиаду и његови ниски, коси зраци шробијали су се кроз китњасто воће и златили велике двокрилне прозоре Видановића. У кући се чуло пљускање воде. То је Миросава, домаћица, прала по други пут већ опране судове и чистила наћве од теста, које је мало пре пометала у пољску пећ. Осамила се тако, па послује и певуши. А и шта би? У кући свега доста. Није, што се каже, да се пресипа и размеће, али за њихну малу задругу довољно. У кући само она, њен муж Милутин, за кога се она прошле јесени удала, и троје деце од његове ирве жене. Милутинова одељена браћа не мешају се у његове послове, а отац и мати помрли му одавно, те су тако само њих двоје господари у кући. Слагали се лепо. Добар он, добра она, а уз то једно другом прилика; млади обоје, а свако крупно, кршно, сама снага и здравље. Она је, после бурног девојаштва, добила озбиљног човека на чију се нежност могла увек ослонити; а он иза прераног, једноликог и празног живота, ваљану, вредну и предану жену. Први му је брак поникао у љубави, а други донео љубав. Пзмеђу њих није било мажења, али ни суровости. Озбиљни, и кад су потпуно сами, предани и сувише да би могли завидети, а поврх свега, напаћени досадашњим животом, пропраћали су дане у корисном раду и договору. Он је био подједнако строг и према жени и према деци и у исто време био и добар муж и добар отац. Улагивање није марио. А и она сама клонила се тога и по цео дан сва се предавала домаћим пословима. Свугде, у сваком куту зграде и дворишта налазила је она понешто ново што је требало уредити и урадити. Дизала се 21,