Дело

ПОСЛЕ СНА 325 Дом више није онакав какав је он научио гледати. Рупе на крову покривене новим црепом, а мајије нохватане и окречеве. Зидови сулејисани, закречени, а унутра све некако на нов начин удешено. „Кућа“ распремљена, чиста, видна, незадимљена и ако ватре увек има. Чађ састругана, рупе залепљене, врата премазана гасом, столице очишћене, столови остругани. опрани, жуте се као лимун, а наћве увек чисте, брашно покривено и посуђе орибано, светло. На полупаним прозорима нема више жуте, почађавиле и избушене „пенџерлије" са црним комађем окорела теста, нити чађи на шппкама и рђе на гвозденим кашикама и ножевима. Црни продори на великој земљаној пећи у соби лепо су затпснути и сулејисани, научина са углова поскидана и промењени стари црвоточни чивилуци. У „стајаћој соби“ нема више сметлишта иза Ерата, нити прашине по иконама, оделу, креветима и гвозденој пећи. Са великог огледала очишћене су тамне пеге и суви, скорушени, већ безбројни остаци поцркалих мушица. Чункови, нити, брда и чимбари однесени са стола у вајат, а место чекрка на пећи је постављена велика саксија са розетом. За иконом иромењен босиљак, а по зидовпма извешани ћилимови, траке и слике, исечене нз разних књига и са вашарских колача. Двориште такође уређено, чисто. Из зграде избачено крунно комађе суве, бакарасте иловаче, чокањака и ирамење кучина, урезника и трула, буђава памука. Све чисто, умнвено, насмејано, и Милутин се и сам смешио куд год се окретао и чудио се откуд Миросави та умешност. Видео је да се није преварио што је узео остарију девојку, и ако је могао бирати, а тако исто што нпје узео ни једну између неколико богатих удовица које су му се саме нудиле. II гледајући весела, румена лишца своје деце, коју је она иригрлила као своју рођену, и очистила их од гада и ђубрета у коме су венула иза материне смрти; гледајући како се она брине око њих, чува их, пази и учи, њему се јавио .један читав нов свет и он је, ма да се то не би могло рећи, признао себи да је до сад пливао у досадном нереду који се зове животом. II бран, као ретко кад, лаћао се иосла раном зором, а остављао га кад је требало јести и спавати. .. Тога дана био је на друму на кулуку, посипао своју линију шљунком. Одранио је још око ионоћи, јер му је ваљало