Дело

326 Д Е Л 0 бар трипут довући шљунак чак са Мрђеновца на Сави, па тек. онда да измири свој део. Миросава више није ни легала. Почистила је и уредила спаваћу собу и кућу, уташкала децу поњавама, па узела прести^ Тако до зоре, а кад се разданило, наложила ватру и преставила ручак. Кад су се деца пробудила, умила их је, обукла и очешљала, дала им да једу и забављала се са малим Мишом.. После се прихватила свога редовног посла по кући и дворишту.. Пред вече умеси хлеб и метну га у пољску пећ. По том се врати у кућу да подстакне ватру и очисти наћве. У тај мах. бахну на врата црнпурасто девојче румених јагодица и унесе собом веселост и свежину једре планинске девојке у петнаестим годинама. То је била средња кћи њезина најстаријег девера_ — Снашо, обисну се она Миросави снажно о врат и пољуби је у чело. — Шта је, Цвеће? — Дај ми да водим децу. Нека ми Стана помогне сукати цеви, а Кату и Мишу забављаће Вида. Нека се играју, а изнећу им и млека. — Води их, само Миша спава! Они уђоше у собу. Стана и Ката убрађивале су једну чупаву лутку са крупним разроким очима, а Миша је спавао у високој колевци до кревета. — Хајдемо, рече девојка деци и повуче их за чуперке. А Миша? — Немој, Цвеће, љубим те, — мољаше Миросава. Нека га,. сад му је најслађе. Погледај, прави анђелак! Они изиђоше, а Миросава се наже и пољуби га у зажарени обрашчић. Затим узе прати судове и стругати наћве. Све . «3*е већ било готово кад је обрисала судове и повадила лепиње,. Вечера је била скувана, вода донесена и само је требало да се хлеб допече. Она изиђе да затвори димњак на пећи. На пољу полегла вечерња, пролетња тишина. Огромна, затвореножута сунчева лопта њихалр се у руменом набреклом грању изнад јаловичких страна, пробацујући кроз немирно младо, модро лишће високих шљива дугачке сложене снопиће хладних златастих зрака, што су се ири кретању грања повлачили, опружали преко свег дворишта и кршили о глатка, љубичаста стабла једрих младица. По модрој трави и жутој набијеној иловачи око куће пузиле су зелене растегнуте сенке, плазале око-