Дело

АНА КАРЕЊИНА 433 XXIX Ана седе у кола у још горем стању него што је била кад је полазила од куће. Пређашњим мукама придружи се сад осећај увреде и одбачености, што она јасно осети при сусрету с Китинком. — Куд заповедате? Кући? — упита Петар. — Да, кући, — рече оеа и не мислећи сад куд иде. „Како су оне гледале у мене као на нешто страшно, непојмљиво и љубопитно. 0 чему он може тако ватрено причати другоме?“ мишљаше она, гледајући у двојицу пешака. „Зар се може другоме причати оно што се осећа? Ја сам хтела да причам Доли, и добро је што нисам причала. Како би се она радовала мојој несрећи! Она би то сакрила, али главни осећај била би радост што сам кажњена за она задовољства, на којима ми је завидела. Кити, она би се још више радовала. Како је целу скроз видим! Она зна да сам јавише него обично била љубазна према њеном мужу. Љубоморна је и мрзи ме. И још ме презире. У њеним очима ја сам неморална женска. Кад бих ја била неморална женска, ја бих могла заљубити у себе њенога мужа... кад бих хтела. Па и хтела сам. Ето овај је задовољан собом“, помисли она о дебелом, руменом господину, који се вожаше њој на сусрет, прими је за познаницу и подиже свој сјајан шешир изнад сјајне ћеле, а затим се увери да се преварио. „Он је мислио да ме познаје. А он ме познаје тако исто мало, као и ма који други на свету. Ја сама себе не познајем. Ја познајем своје апетите, што кажу Французи. Ето, они хоће онај прљав сладолед. То они знају насигурно“, мишљаше она, гледајући у двојицу дечака, који зауставише сладолеџију и којн скиде с главе ведрицу и брисаше крајем пешкира своје ознојено лице. „Сви ми хоћемо оно што је слатко и укусно. Кад нема конфета, онда и прљавог сладоледа. И Кити такође: кад није Вронски, онда Љовин. II она ми завиди. И мрзи ме. II сви мп мрзимо једно друго. Ја Китинку, Китинка мене. То је истина. Ћућкин Coiffeur. Је me fais coiffeur par Ћућкин.... To ћу да му кажем кад дође,“ помисли она и осмехну се. Али тог истог тренутка сети се да нема коме да говори ништа смешно. „Па и нема ничега смешног и веселог. Све јегадно. Звони на вечерње, и овај трговац се тако акуратно крсти! — као да се боји да не испусти нешто. Нашто ове цркве, ово звонење и ова лаж? Само зато да сакријемо како сви мрзимо један друДело, књ. 56. 28