Дело

АНА КАРЕЊИНА 443 Најзад, трећег месеца појави се крнтика у озбиљном журналу. Сергије Пванович познавао је и писца критике. Он гаје срео једанпут код Голупцова. Писац критнке био је врло млад и болестан фељтониста, врло окретан као писац, али изванредно мало образован и плашљив у личним односима. Не гледајући на своје презрење према писцу, Сергије Иванович с потпуним уважењем приступи читању чланка. Чланак је био ужасан. Фељтониста је очевидно појмио сву књигу онако, како је немогућно било појмити је. Али он је тако вешто прикупио цитате да је за оне, који нису читали књигу (а очевндно ју готово нико није читао) било потпуно јасно да сва књига није ништа друго до збир бомбастпх речи и још неумесно употребљених (што су показивали знацп питања), и да је писац књиге био просто незналица. И све је то било тако оштроумно да се ни сам Сергије Иванович не би одрекао таквог оштроумља; али баш то је и било ужасно. Без обзира на потпуну савесност, са којом је Сергије Иванович проверавао истинитост разлога рецензентових, он се ни за тренутак не заустави на недостацима и погрешкама, које се исмејаваху — већ се одмах нехотице стаде сећати до најмањих подробности свога сусрета и разговора са писцем чланка. „Да га нисам увредио чиме?“ питаше се Сергпје Иванович. II сетивши се како је при сусрету поправио тога младића у речи, која је исказивала његово незнање, Сергије Иванович нађе објашњење смислу чланка. После овога чланка наступи мртво ћутање о књизи, и Сергнје Иванович виде да је његово шестогодишње дело, израђено са таквом љубављу и трудом, прошло без икаква трага. Положај Сергија Ивановича беше још тежи и стога, што завршивши књигу, не имађаше више кабинетног посла, који му пређе одузимаше већи део времена. Сергије Иванович био је паметан, образован, здрав и радљив човек, те није знао на шта да употреби своју делатност. Разговорп у салонима, комитетима, на скуповима и свуда где се могло говорити, заузимали су део његовог времена; али он, давнашњи градски становник, није допуштао себи да се сав утроши на разговоре, као што је то радио његов неискусни брат, кад је бивао у Москви; остајало је још много слободна времена и умне снаге.