Дело

-446 Д Е Л 0 дана узастопце Турци били тучени на свима тачкама, да су побегли и да се сутра очекује одлучна битка. — Ах, бешале, један се красан младић нудио. Не знам, зашто су му направили сметње. Хтела сам да молим вас, ја га познајем, напишите, молим вас, писамце. Он је од грофице Лндије Ивановне послат. Распитавши се о подробностима, које је знала кнегиња о младпћу што се иудио у добровољце, Сергије Иванович оде у прву класу, написа писамце ономе, од кога је то зависило, и даде га кнегињи. — Знате ли да гроф Вронски, познати... путује овим возом, — рече кнегиња с триумфујућим и многозначајннм осмејком, кад је он опет нађе и даде јој писмо. — Чуо сам да путује, али нисам знао кад. Овим возом? — Ја сам га видела. Он је овде; само га мати испраћа. Ипак то је — најбоље, што је могао учинити. — 0 да, разуме се. У тај мах кад они говораху, гомила јурну норед њих ка постављеном обедном столу. Они се такође помакоше и чуше громки глас једног господина, који је с чашом у руци држао говор добровољцима. „Послужити вери, човечанству, браћи на* шој“, све више подижући глас, говорио је господин. „На велико дело благосиља вас матушка Москва. Жив1о!“ громко и са сузама заврши он. Сви викнуше живио! и нова гомила нагрну у салу и у мало не обори кнегињу. — А! Кнегињо, јесте л’ видели! — сијајући радосним осмејком, рече Степан Аркадијевич, који се одједном појави усред гомиле. Јелте да је дивно и топло речено? Браво! И Сергије Иванович! Е, кад бисте и ви рекли од своје стране тако неколико речи, знате, охрабрити их; вп то тако лепо, — додаде он с нежним, поштујућим и опрезним осмејком, повлачећи овлаш руку Сергија Пвановича. — Не, ја сад путујем. — Куда? — У село, брату, — одговори Сергије Иванович. — Дакле, видећете моју жену. Ја сам јој писао, али ћете је ви пре видети; молим вас, реците јој да сте ме видели и да је all right. Она ће разумети. А у осталом реците јој, будите добри, да сам постављен за члана комисије сједињене... Та она