Дело

42 Д Е Л 0 — слепо црево, а за Србију — пупак. Шта и како пак представља за остале заинтересоване и судије европског Ареопага, видеће се такође из идућих редова. I Путник који би из Скопља преко Старе Србије желео да доспе у Босну, имао би на томе путу, који је иначе веома и живонисан и интересантан, да доживи и масу тешкоћа и непријатности. Ако је он пак још и Србин, прелиставајући у мислима листове српске повеснице и упоређујући гредом некадање стање по овим високим планинама и висоравнима са стањем које туда данас влада, он би имао да за једно врло кратко време у својој души преживи сву ону страховиту трагедију, коју је некада тамо српски народ преживео. Када пак од Митровице, која је крајња станица на железничкој линији од Скопља па преко Качаника и Косова, настави пут, пешице или јашећи, путем који се једва може тим именом назвати, наилази одмах, тако рећи на првом кораку, наједну нову, сасвим засебну географску област; наилази у тзв. Новопазарски Савџак. Висораван ова, која има 6952 км.2, пружа се на 150 км. у дужину од Ст. Србије па до Босне и на 50 км. ширине у ваздушној линији између Србије и Црне Горе. Самим тим што је ова висока област са свих страна готово затворена високим планинама и што се налази између пет најглавнијих српских земаља, њој каодаје Усуд био доделио да вечито остане као неки нераздрешиви чвор српскога народа, као нека врста свесрпског Акропоља. Велики је број високих планина, које онкољавају ову класичну српску област, или је пресецају и чине још вишом њену просечну висину, или су јој пак у непосредној близини — на ^омаку: Жљеб, Рогозна, Голија, Јавор, Јаворје, Љубишња, Дурмитор, Лисац, Стожер и т. д. Савршено планински карактер Новопазарског Санџака готово ни мало не ублажава релативно знатан број већих река и њиховнх притока, које у ње.му извиру или кроз њега протичу карактеристичним токовима. И ако су реке Новопазарског Санџака јединствено богате водом (Ибар, Лим), ипак се пе може ни рећи да оне имају и својих долина, чак ни толико да би се поред њих могли лакше друмови направити. Овај оншти тип ове високе области као да ни мало пе ремети оно неколико висоравнских поља, од којих је највеће и најпиже тзв. Плеваљско поље са висином од преко 800 м.