Дело

новопазарски санџак 43 Овим нриродним факторима одређени су тим самим клима, биљни и животињски свет и занимање и живот становпиштва. Континентална и оштра клима чине да флора и фауна Новопазарског Санџака имају готово потпуно планински карактер. Од жита једва да успевају јечам и овас а веома слабо раж и ншеница, докле кукуруза има свега на неколико места. Од домаћих животиња има нијвише оваца и коза а по дивљачи се може рачунати у најбогатнје српске земље. Некада богате и непроходне шуме, које су биле на далеко чувене, данас су у мномногоме сатрвене, тако да у овој високој земљи има доста голети и кршева, и ако је Санџак још и данас по преимућству сточарска област. Отуда ни мало нису необичне и изненађујуће физичке и духовне одлике санџачког становннштва, које је без мало све српско, са нешто малог импортираних правих Турака и у последње време Арнаута. Природна издвојеност и културна изолованост највише су допринели тејејош и данас у Новопазарском Санџаку, језгру Немањићске државе, сачуван и одржан физички најснажнијп и етнографски најсвежији тип целога српског народа. Високо, снажно, здраво, веома плодно и лепо становништво, какво је се могло одржати само на овим затвореним висинама, са малим потребама а са много ваздуха и великим хоризонтнма, има у пуној мери још непрестано онај гранитни, несаломљиви горштачки морал и идеологију, који се могу сравнпти само са оним оштрим планинским ветровима, који непрестано дувају по врховима њихових планина. Исто је такво и њихово национално — српско и религиозно осећање„ Јер се, поред осталога, у њиховој области налази маса, мање или више сачуваних, црквених и световних споменика, који их најубедљивије опомињу на стару славу и на нове националне подвиге, алн од свега највише да себе као народ и све своје неокрњено у сваком погледу и у свој својој националној и верској узвишености сачувају, одрже и нредаду своме потомству. Све националне одлике српскога народа, од физичких па до идеолошкнх, у Новопазарском Санџаку су највише сачуване, потпуније и изразитије него и у једној другој српској земљи. II то није тако само код Срба нравославне вере него готово у истој мери и код онога, много мањег дела Срба, којп се клањају Мухамеду. Мухамедански санџачки Срби још и данас, после толико столећа од како су вером променули, сачували су