Дело

44 Д Е Л 0 скоро исте традиције и имају по готову оне исте народне обичаје које и њихова тамошња православна браћа. Отуда је сигурно и дошло у Новопазарском Санџаку до тога интересантног и веома утешног факта, да тамо у малим размерама постоји религиозна нетолерантност, тако фатална у неким другим српским покрајинама. У колико се пак овде каткад и појави, она је вештачки изазвана и са стране убачена. Једва је потребно и напоменути, да је на овоме српском Памиру језик пскључиво српски и то онај најтипичнији и најлепши српски језик, у коме се граниче и мешају његова два најизразитија дијалекта: јужни и источни говор. Мухамедански Срби једва и да знају по коју турску реч и то више из религиозних обреда, јер се и иначе, а нарочито по језику ни мало не разликују од нравославних. Патријархалност и примитивни консерватизам не само што су овоме народу сачували све његове старе одлике и особине, него су и данас најглавније обележје целокупнога његовог живота, рада и мишљења. Начин нроизводње и живота, одело, обичаји, нросвета, и поред необичне природне бистрине овога народа, и поред свих иромена око Саиџака, овде се још налазе готово у једној иримитивној стагнацији. Више узгред, али као истинити и фрапантан факт, треба напоменути да је све ово у много већој мери код мухамеданаца него код православних, који већ почињу показивати више и склоности и способности за разумевање и примање модерних ствари и новачења. Школа има тако мало да се једва може рећи да уопште и постоје; онај мали број православних школа, које једино и дају нешто мало иисмености, издржавају са тешком муком и напорима тамошње црквено-школске општине нравославних Срба, као и једлу једину четвороразредну гимназију у Плевљима. У имовинском погледу овде је готово у целини сачуван средњевековни феудални режим. Сопственици су земље аге и бегови — читлук сахибије и сва је земља подељена на веће и мање читлуке, који њима припадају. Сељаци су чпвчпје тј. без своје земље и раде на агинским и беговским читлуцима под свима оним страховито тешким условима овога средњевековнсг система. Тек у најновије доба има већи број покушаја и примера, да су откупљивањем земље од сиротнијих ага и чивчије постале мали сопственици. Чнвчије су у огромној већини православнн Срби ма да има нешто и мухамеданаца, нарочито