Дело

НОВОПАЗАРСКН САНЏАК 45 скоро досељеннх Арнаута, којн су без соиствености. Новац овде није у великој уиотреби. Сељак све своје потребе подмирује домаћим радом, а оно што мора купити, плаћа већином у натури — стоком. Газде — трговци, којп врше ову малу размену, на јединствено иримитиван и ноштен начин, кредитирају сељака со целу годину, управо до њихове сезоне за трговину са стоком. Због тога су олноси између газда и с^љака коректни и чисти, сељацн су газдама веома одани, те су отуда у Новоиазарском Санџаку газде најмоћнији и најупливнијн и економски и политички фактор. Наших дана положај чпвчија Срба почиње бивати знатно тежи, јер нод утпцајем агитацнје са сгране многе аге и бегови почињу их отпуштати без икаквих разлога законскога или обичајнога права.1 Трговпна је веома слаба, као год што се за саобраћајна средства једва може рећи да уоиште и постоје. Оно мало нешто бољих путева намењенн су више војним циљевима него што подмпрују нотребе домаће радиности и трговине. Вароши су, и поред тога што их нема много, мале и неуређене. Највећа од њих има на 12 хиљада становника (Плевље). Као административни центри са седиштима војних и цивилних власти оне су апсолутно без икаквог савременог културно-нросветног утицаја на сво.је околине. После Плеваља од њих треба нарочнто поменути Нови Пазар (10.000 становника), по чијем је имену данас добила назпв цела ова област, Пријепоље, Бнјело Поље, Беране, Сјеницу. У осталом у једном вишем културном смислу разлике између вароши и села у Новопазарском Санџаку н нема, јер је њихова заједничка и општа одлика примитивност — неразвијеност. * II ако се због познатих разлога турске статистике не зна тачан број становпика у Новопазарском Санџаку (према проценама као да их има на 150—200.000), ипак се као поуздано може тврдити, да је то један од најређе насељенпх крајева на Балканском Полуострву. Поред природнпх, теренских п влада1 Неуређеност ових аграрнпх односа између чптлук сахпбија-муслимана п чпвчпја-Срба неминовним развптком самога жпвота п жпвотних потреба п на једној и на другој странп у последње време све се впше обелодањује п отвара п овде, као п свуда где овај систем постојп, тзв. аграрно питањ е.