Дело

50 Д Е Л 0 II Питање о Новопазарском Санџаку, и ако је у најновије доба представљало само једну алку на огромноме ланцу аустријских претензија и освајања на Балкану, ипак оно данас већ има и своју засебну историју. Та историја несумњиво почиње са оним истим планом и радом Аустро-Угарске за добијање Босне и Херцеговине и њено продирање у Стару Србију. За тај њен план, на коме се базира и њен данашњи тамошњи рад, може се са сигурношћу свега тврдити, да је израђен пре херцеговачког устанка од 1875. и српско-турских ратова. Јер за време ових бурних догађаја, пред Берлински Конгрес и на њему јасно се обелоданило, да је она тада имала не само тачно одређено гледиште већ и сасвим прецизиране намере за решење свих ових пптања. Аустријски канцелар, чувени Андраши, у буџетској комисији аустријске делегације 1877. први је нут јавно изразио претензије Аустро-Угарске па Босну и Херцеговину.1 Тада је у исто време и на истом месту исказао ону карактеристпчну алузију, да већ има протеста неких других крајева против њихове апексије Србији. Непосредно пред Берлински Конгрес гроф Андраши је изјавио Јовану Ристићу, на једно његово питање, да су „Новопазарски Турци, изјавили да ће се одупрети оружјем Србији, а Порта, са сво.је стране, претендује да у Куршумлијском и Вучитрнском крају и нема Срба“1 2... И од тада па све до данашњега дана може се у стопу пратити аустријска политика и у Новопазарском Санџаку и у Старој Србији. По чл. III. прелимираног уговора о миру, који је закључен у Сан-Стефану 19. фебруара 1878. између руских и турских пуномоћника, Србија је имала да добије југоисточни део данашњега Новопазарског Санџака. Али је то све после осујећено н^рочитом иницијативом Аустро-Угарске, као год што је било и са овим прелиминарним уговором, чије реализирање не би ни иначе Србији ништа добро довело. Несрећни стицај прилика, 1 Тај карактеристични став пз говора грофа Андрашија гласи: „Акт огласа рата од стране Србије Портп не може сам по себп бптп мотив за АустроУгарску да изађе из своје пеутралностп. Али ако Србпја буде радила тако, да наши пнтереси буду повређени, ако она, напр., заузме Босну п Херцеговину, ми се нећемо ни часа устезати, да протествујемо, п ако се о нашим рекламацпјама не буде водило рачуна, мп ћемо интервенисатп оружаном силом“. — Spalajkovitch : La Bosnie et Г Herzegovine, стр. 69. 2 Впди Јов. Ристпћ: Дипломатска Исторпја Србије, t. II, стр. 168.