Дело

НОВОПАЗАРСКИ САНЏАК 51 тсоје су непосредно пред Берлински Конгрес натерале Србију да •се сасвим баци у наручје Аустро-Угарске, још је више допринео те су њепе тежље онако славно реализиране на овоме европском Ареопагу. И у историјском погледу и за данашњу аустријску иолитику на Балкану од особитог је значаја, дајеАустроУгарска, за све време преговора, онда нарочито гурала Србију са њенога западнога бока. Она је хтела да њено продирање нема сметњи ни у Новопазарском Санџаку ни у Старој Србији, и у томе је потпуно успела. У томе је ишла тако далеко, да је у неколико махова чак помагала Србију на југо-источној страни, само да би јој сасвим окренула пажњу од западних и централних српских земаља. На Берлинском Конгресу, чим је било донето сагласно решење свих сила: да Аустро-Угарска окупира Босну и Херцеговину, њени су пуномоћници захтевали да се њена окупадија прошири и на цео Новопазарскн Санџак, али су после лопустили задовољивши се и овом одредбом чл. XXV: „Како влада Аустро-Угарске не жели да узме па себе администрацију Новопазарског Санџака, који се простире између Србије и Црне Горе у југо-источном правцу до иза Митровице, ту ће и даље функционисати отоманска администрација. Па ипак да би се с једне стране обезбедило ново политичко стање, а с друге слобода и сигурност саобраћајних путева, Аустро-Угарска задржава себи нраво да држи гарнизоне и да има војне и трговинске путеве на целоме простору овога дела некадашњег босанског вилајета“. 9./21. априла 1879. закључена је у Цариграду позната аустријско-турска конвенција, којајетакође добила потпуну како међународно-правпу тако и државно-правну важност. Њеним члановнма 7.—10. регулисано је детаљннје ново стање у Новопазарском Санџаку на овај начин: Art. 7. — Pour atteindre, dans un interet commun, le but politique et militaire que Г Art. 25. du Traite de Berlin concernant le Sandjak de Novi-Bazar a en vue, les deux Gouvernements ont resolu de regler des a present les modalites dans lesquelles il sera pro«ede a son execution. A cet effet, le <}ouverneinent de Sa Majeste Г EmpeЧл. 7. — Да бп ce, у општем интересу, постигао политичкп п војнпчки циљ, који је прелвидео чл. 25. Берлинског Уговора с обзиром на Новопазарскп Санџак, обе су Владе одлучиле да сада уреде начине, uo којима he се прпступитп његовом извршењу. Тога ради, Влада Њ. В. Цара и Краља обавезује се да пре свега 4*