Дело

НОВОПАЗАРСКИ САНЏАК OD могло је за све ово време да послужп као поуздано мерило аустријског утицаја и рада међу Арнаутима. Кад је год тај утицај био пнтензивнији, Срби су више страдали, или кад су зулуми постајали ређи иу мањим размерама, био језнакдаје Аустрија предана моментано каквом другом послу. Сасвим је утврђен добро познати факт, да су велики арнаутски нереди на крају XIX. и у почетку XX. века, као и оснивање фамозне „Арнаутске Лиге“ у Скадру, били у свему аустријско дело. Један од већих успеха аустрпјскога рада ове врсте, с оне стране Митровице, био је постигнут и 1899. јануара месеца са чувеним збором свих Арнаута у Пећи, којим је осујећено намеравано шиљање компсије из Цариграда у Стару Србију, да оцени стање тамошњих Срба. Није ни мало била чудновата случајност, да су некако баш за време тих немира у Арнаутлуку аустријске делегације (у поч. 1900.) одобриле потребан кредит за трасирање железничке пруге кроз Новопазарски Санџак. С друге стране а за све ово време Аустрија је у својој и европској јавности најскрупулозније водила систематску политику ћутања према свима овим областима: Новопазарском Санџаку, Старој Србији и северном делу Албаније. Нарочито о Новопазарском Санџаку годинама у њеној штампи није било ни помена. На овај начин она је успела да патње хришћанског становништва, баш у оним крајевима где су биле највеће, остану пригушене и да позната реформна акција не обухвати и њнх. Ово је изузимање обелодањено много доцније него што је објављен текст Мирцштетског споразума, и то у аустро-руској ноти од 29. фебруара 1904. којом се јавља Порти, да се „по себи разуме да се реорганизација жандармерије, предвиђена II. тачком Мирцштетског споразума, не сме распрострети на санџаке Таслиџе и Сјенице", јер је „Берлпнски Конгрес у њима давао Аустро-Угарској право војничке окупацнје".1 * Већ првп дани 1908. године јасно су показивали, да ће то бити једна бурна политичка година дипломатске а можда и оружане борбе. Њена прва половина може се сасвим тачно назватп временом великих железничких пројеката на Балкану. Први од тих пројеката, који је био објављен и који је у целој 1 Фраецуска жута књпга, Маћедоескп пословп 1903.—1905., стр. 92.