Дело

54 Д Е Л 0 II заиста, Аустро-Угарска је свој нови положај у Новопазарском Санџаку искористила енергично и најсвестраније, не водећи ни најмање рачуна о уговорним одредбама свога мандата. Њени гарнизони у Новопазарском Санџаку постадоше одмах центри њене пропаганде међу Арнаутима и au dela de Mitrovitza, у Старој Србији и Албанији. II отпоче она страховпта агитација у свима правцима и са свима могућим средствима, Поред силног новца и богатих поклона обећања су просипана као из кабла. Арнаутима је говорено о њиховој апсолутној слободи и и под будућом владавином Франца Јосифа у њиховој земљи, чивчијама је обећавано да ће бити ослобођени и да ће добити земљу, док је агама и беговима показивано прстом на нерешено аграрно нитање, и после окупације, у Босни и Херцеговини са уверавањем да ће и овде остати старо стање. Али је од свега најважпије, да је Аустро-Угарска одмах после Берлинског Конгреса почела сматрати као своју област не само Босну и Херцеговину него и Новопазарски Санџак.1 Њен тамошњи рад за пуне три деценије, у колико је с једнестране уносио неморал међу Арбанасе и све веће расуло у поремећену турску државну администрацију, с друге је стране био нарочито управљен противу српског живља у Старој Србији, који је у исто време биоједнни отпорни елеменат аустријском продирању. Стање, и иначе претешко стање, српскога народа у Старој Србији систематски и рапидно је погоршавано од Берлинског Конгреса па на овамо. Овај систем упропашћивања Срба извођен је нарочито на Косову и у Метохији. Наравно да су главни извршиоци аустријских жеља и планова били њени илатежници — Арнаути. Гоњење и истребљавање Срба ^ 1 У познатој тајеој конвенцији између Србије и Аустро-Угарске, која је закључена 16./28. јуна 1881. године има два веома карактеристична члана, који се односе на Новопазарскп Санџак. Онп гласе, у колико се Санџака тиче: Чл. 2. — Србија неће трпети никакве смутње (raenees) политичке, религиозне или друге које би, полазећи одатле, биле управљене противу аустро-угарске монархије, у compris la Bosnie, Г Herzegovine et 1 e sanđjak de Hovibazar. Чл. 7. — Аустро-Угарска ce обавезује, да ce неће сама противити, и да ће код других сила помагати Србију ако она, евентуално, дође у положај дадобије каква територијална увеличања у правцу своје јужне границеизван Новопазарског Сапџака. Види Стој. М. Нротића: Тајна конвенција пзмеђу Србије п Аустро-Угарске, стр. 9. и 10.