Дело

ПОВОПАЗАРСКИ САПЏАК 53 des troupes en nombre suffisant, selon ности, не може бити сужено овим одla besoin des circonstanees, ne doit редбама, pas etre restreinte par ces dispositions. Засебним „Аппехе a la Couvention“ утврђено je да та места буду Прибој, Прпјепоље и Бјелопиље „између граница Србије и Црие Горе“, као и да број војника ио овпм гарпизонима не сме upehn цифру од 4—5000 људи. У истом акту је предвиђено, да ry случају да Аустро - Угарска зажели да промени које од ових места пребивања, о томе треба да се непосредно споразуме са Високом Портом.1 Као што се из ових одредаба да јаспо видети, ио Берлипском Уговору Аустро-Угарска је у Новопазарском Санџаку добила право двоструке међународно-правне службености, и то право војне и саобраћајне службености, којејеона искоришћавала све доујесен 1908. године. Говорећп о намерама АустроУгарске на Балкапу за време српско-турских ратова и о резултатима које је она постигла на Берлинском Конгресу, чувени државно-и међународно-правни иисац, Ханс Шнелер, правн овакав резиме: „Готово нетражена дала се за то ирилика (Аустро-Угарској) поводом догађаја на југо-источпој граници царства, и Андрашијује прихватио тим радосније, што се таквим прошпрењем аусгро-угарске утицајне сфере, у правцу на псток, отворила за аустријског двоглавог орла за будућност неочекпвана перспектива. Јер, кад се он једном увукао између малнх држава Србије и Црне Горе, и кад буде имао у рукама војнички најважнпје положаје у Новопазарском Санџаку, то ће он онда да господари са ове стратегијскп тако важне висоравни, која је п у ранија времена бивала често позорница крвавих судара, иутем митровачким, где се завршује солунска железничка лилија. Пмајући ове положаје, могле би аустрпјске трупе, ако би се полумесечево царство у Евроии сурвало, без великих тешкоћаниз Бардар cnhii до Солуна и тако се утврдити на Јегејском мору. А како би сјајна, пунонадеждна будућност била овпм осигурана за аустријски извоз, о томе је он такође бпо нотпуно на чисто“.1 2 1 Цео развој овпх засебнпх иреговора и текст видп код Јов. Ристпћа: Дипломатска Историја Србије, t. II., стр. 289.—319. — Још одмах је један аустријски гарнизон, у место у Бјеломиољу, смештен у Плевљима. 2 Dr. Ханс Шнелер: Државно-правни иоложај Босне и Херцеговине. Превео Dr. Мил. Р. Веенић. стр. 18.—19.